ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 23. НОВЕМБРА /СРНА/ - Данас је недјеља 23. новембар, 327. дан 2025. До краја године има 38 дана.

1221. - Рођен кастиљански краљ Алфонсо Десети - Учени, утемељивач законодавства, покровитељ науке и занатства, вјерски веома толерантан. Током владавине Кастиљом и Леоном од 1252. до смрти 1284. двор у Толеду је претворио у центар учености и уточиште за многе Јевреје, Маваре и хришћанске сколастичаре. Његовим залагањем су преведени Свето писмо, Талмуд и Куран и написан је низ значајних дјела: "Краљевски закон", "Астролошка знања", "Минералогија", а 1270. је започето писање "Велике и опште историје". Заузео је 1262. године луку Кадис на обали Атлантског океана, окончавши петовјековну маварску окупацију града. 1531. - Миром у Капелу завршен други грађански рат у Швајцарској и римокатоличке области земље су признате као дио Швајцарске конфедерације. 1831. - Штрајк лионских ткача прерастао у оружани устанак. Послије дводневних борби ткачи и други радници су заузели Лион и изабрали привремену владу, али је почетком децембра у град ушла војска и поново успоставила стару власт. Захтјеви радника за повећање плата одбачени су. То је био први масовни устанак радника због економских разлога у буржоаској монархији у Француској. 1852. - Отоманско царство почело рат против Црне Горе да би казнило Црногорце због помоћи Херцеговцима у борби против Турака. Послије одбијања Црне Горе да се преда Турци су кренули ка Цетињу са 25.000 војника, намјеравајући да разбију црногорску војску од око 9.000 војника, али су се повукли послије интервенције европских сила - Русија и Аустрија су издејствовале прекид борби у фебруару 1853. Из рата је Црна Гора, мада материјално исцрпљена, изашла морално ојачана, а независност је изборила и успоставила границе према Отоманском царству послије побједе над турском војском у бици на Грахову 1858. 1853. - Умро српски љекар и културни радник Јован Стејић, који је у духу рационализма 18. вијека гајио култ разума и проповиједао етику врлине, рада и дужности. Студирао је у Пешти и Бечу и потом био љекар у Шапцу, Крагујевцу и Ваљеву. Послије штампања једне књиге, у којој се служио новим правописом Вука Караџића, сукобио се с кнезом Милошем Обреновићем и отишао из Србије. По повратку 1840. постављен је за начелника санитета, затим за секретара Државног савјета. У филозофским списима нападао је вјерски фанатизам. Написао је стручну критику Вуковог превода "Новог завјета". 1855. - Рођен српски писац Стеван Сремац, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у српској књижевности. Писао је духовите приповијетке из провинцијског живота, у којем је нашао старинску атмосферу, поетску њежност, хумористичке заплете, а под насловом "Из књига староставних" је издао поетизоване приповијетке из народне историје. Остала дјела: "Ивкова слава", "Зона Замфирова", "Поп Ђира и поп Спира", "Вукадин", политичка сатира "Луминација на селу". 1876. - Рођен шпански композитор и пијаниста Мануел де Фаља, чија су дјела синтеза андалузијске народне музике и француског импресионизма. Настојао је да ослободи шпанску музику вјековног италијанског утицаја. У Француској је компоновао популарна дјела "Ноћи у шпанским вртовима" и "Седам шпанских народних пјесама", а по повратку у отаџбину изведени су балети "Љубав чаробница" и "Тророги шешир". Разочаран диктатуром генерала Франсиска Франка, успостављеној у Шпанији послије грађанског рата, 1939. је отишао у Аргентину, гдје је остао до смрти 1946. 1881. - Рођена Милица Јанковић, књижевник. Сликарску школу завршила у Београду, гдје је била наставник цртања. Дјела: збирка приповиједака "Исповести", романи "Пре среће", "Плава госпођа". 1883. - Рођен мексички сликар Хосе Клементе Ороско, чија је умјетност најнепосреднија социјална синтеза архаичних реминисценција и модерног обликовања. Сматран је највећим сликарем мурала у 20. вијеку и декорисао је многе зграде у Мексику и САД. Инспирисао се индијанским и мексичким мотивима. 1887. - Рођен амерички филмски глумац енглеског поријекла Вилијам Хенри Прат, познат као Борис Карлоф, који је играо у првим хорор филмовима и четири деценије био нека врста заштитног знака тог жанра. Филмови: "Закон подземља", "Луди геније", "Франкештајн", "Лице са ожиљком", "Изгубљена патрола", "Мумија", "Маска Фу Манчуа", "Стара мрачна кућа", "Чудотворац", "Црна мачка", "Франкештајнова невјеста", "Ходајућа смрт", "Франкештајнов син", "Терор", "Мете". 1890. - Велико војводство Луксембург отцијепило се од Холандије. 1896. - Рођен чехословачки диктатор чешког поријекла Клемент Готвалд, предсједник Чехословачке од 1948. до смрти 1953. Генерални секретар Комунистичке партије Чехословачке постао је 1929, а 1935. је изабран за једног од секретара Коминтерне. По повратку у земљу из Москве послије Другог свјетског рата 1945. постао је замјеник премијера, убрзо и шеф владе. Као шеф државе послије оставке Едуарда Бенеша организовао је серију монтираних судских процеса, на којима је - укључујући смртне пресуде - осуђен низ високих партијских и државних руководилаца. 1933. - Рођен пољски композитор Кржустштоф Пендерецки, представник авангардне музике, који је створио сопствени драматични језик неконвенционалних изражајних средстава, изузетних вокалних ефеката. Дјела: оркестарска - "Еманације", "Тужбалица за жртве Хирошиме", "Мука по Луки", опере - "Ђаво из Лудена", "Краљ Иби". 1940. - Влада румунског диктатора Јона Антонескуа приступила фашистичком Тројном пакту. 1961. - Доминиканска Република промијенила назив главног града Сиудад Трухиљо у Санто Доминго. 1971. - Кина постала стални члан Савјета безбједности УН. 1976. - Умро француски писац и политичар Андре Малро, учесник Кинеске револуције, Шпанског грађанског рата и командант у француском Покрету отпора. Послије студија археологије отишао је у Индокину ради археолошких ископавања, али се убрзо придружио тамошњем револуционарном покрету. Као члан Интернационалних бригада борио се у грађанском рату у Шпанији, а у окупираној Француској се 1942. придружио Покрету отпора. У влади генерала Шарла де Гола постао је 1959. министар информација и културе, али је поднио оставку послије мајских студентских демонстрација 1968. У духу ангажоване умјетности анализирао је проблеме савременог човјека у заоштреним ситуацијама друштвених револуција и грађанских ратова. Дјела: "Краљевски пут", "Нада", "Алтенбуршки ораси", "Антимемоари", "Искушење Запада", "Освајач", "Људска судбина", "Имагинарни музеј", "Оглед о Гоји", "Метаморфоза богова". 1978. - Циклон усмртио најмање 1.000 људи на источној обали Шри Ланке. 1980. - У јужном италијанском граду Еболи у земљотресу погинуло 2.735 људи. 1983. - СССР напустио разговоре о ограничењу наоружања у Женеви као знак протеста због размјештања америчких крстарећих ракета у Европи. 1994. - Велика количина уранијума за израду атомских бомби пребачена из Казахстана у САД. 1995. - Умро француски филмски режисер Луј Мал, који је посебно инсистирао на интелектуализму. Филмови: "Лифт за губилиште", "Љубавници", "Заза у Метроу", "Приватан живот", "Вива Марија", "Калкута", "Лаком Лисјен", "Црни мјесец", "Атлантик сити". 1996. - Отети етиопски авион "боинг 767", са 163 путника и 12 чланова посаде, пао је у море близу Коморских острва због тога што је остао без горива. У несрећи је погинуло 125 људи. 2003. - Грузијски предсједник Едуард Шеварнадзе поднио оставку након вишедневних протеста опозиције због фалсиковања изборних резултата. За вршиоца дужности предсједника Грузије именована предсједник парламента Нино Будрзанадзе. 2006. - Бивши руски агент Александар Литвињенко умро у Лондону од тровања радиоактивним полонијумом 210. Британско и руско тужилаштво покренули истрагу. 2007. - Преминуо Владимир Крјучков, посљедњи челник КГБ-а. 2021. - У тешкој саобраћајној несрећи македонског аутобуса у Бугарској погинуло је 45 особа, међу којима 12 дјеце. 2022. - Преминуо Пуриша Ђорђевић, редитељ, сценариста, писац. Рођен је 1924. године, У младости је радио као новинар, а касније био уредник у филмским "Новостима". Снимио је више од педесет кратких и документарних филмова. Ђорђевићева филмска остварења попут "Сна", "Јутра", "Поднева", "Дјевојке" сврстала су га међу најзначајније ауторе српске и југословенске кинематограФије. Бавио се и литерарним радом. Аутор је девет књига. 2022. - Умро Милован Данојлић /85/, књижевник, академик. Након завршених студија француског језика и књижевности на Београдском универзитету, Данојлић је живио и радио у Лондону, Чикагу, Њујорку, Поатјеу и Паризу, гдје се зауставио 1984. године. Из "добровољне емиграције" бар једном годишње долазио је у Србију, истовремено не престајући да живи у њој кроз своје стваралаштво. Пјесник и есејиста бираног и његованог језика и стила, Данојлић је био један од родоначелника српског пјесничког модернизма. Као књижевни хроничар вратио је у нашу културу помало заборављени жанр књижевног фељтона - подлистка, обрађујући збивања и духовне феномене у српској култури и друштву. Написао је четрдесетак књига поезије и поетске прозе, романа, есеја, књига за децу, а међу најважнијим дјелима су "Нека врста циркуса", "Како спавају трамваји", "Драги мој Петровићу", "Балада о сиромаштву". 2022. - Осуђени ратни злочинац Сакиб Махмуљин није се јавио на издржавање осмогодишње затворске казне на коју га је Суд БиХ осудио због злочина над заробљеним српским цивилима, санитетским особљем и војницима на подручју Озрена и Возуће 1995. године. За Махмуљином је расписана црвена потјерница Интерпола. 2023. - У масовним немирима у Даблину повријеђено је око 60 особа, укључујучи и полицјце, а оштећени су или уништени бројни локали и возила. До немира је дошло након што је имигрант из Алжира ножем повриједио пет особа, укључујући троје дјеце.