БиХ - НЕМОГУЋА ЗАЈЕДНИЦА НАСИЛНИХ РЈЕШЕЊА

БиХ је 30 година на ломачи. Ватру је по потреби подстицао и одржавао колективни Запад путем специјалних и високих представника и, наравно појединих амбасадора који су рушили Дејтонски споразум, спроводећи своје интересе, не водећи рачуна о Србима, Хрватима и Бошњацима који су прхватили Дејтон као једини Устав

Пише: Милорад ГУТАЉ ЗВОРНИК, 21. НОВЕМБРА /СРНА/ - БиХ је три деценије након постизања Дејтонског споразума немогућа заједница у којој се и даље намећу рјешења супротна интересима три народа. БиХ би се, да су се сви придржавали Устава и законских оквира који је Дејтон нормирао, у периоду након рата развијала као модерна земља. Да се поштовао дејтонски Устав, БиХ би, вјероватно ишла линијом опоравка и помирења, а три конститутивна народа би наставили његовање својих историјских традиција, не мијешајући се у осјећања својих комшија. Али, чему и коме је потребан мир када је БиХ плодно тло за манипулације, сукобе, мржњу, разна подметања, негирања, вјерска мимоилажења... Све набројено и ненабројено плодно је тло да се потпали ватра на којој би се БиХ кувала по мјери оних који чврсто држе жарач да варнице нерекидно сијевају. Од постизања Дејтонског споразума, 21. новембра 1995. године ситуација у БиХ је подгријавана с времена на вријеме на тихој ватри, а често и на јаком пламену. БиХ је 30 година на ломачи. Ватру је по потреби подстицао и одржавао колективни Запад путем специјалних и високих представника и, наравно појединих амбасадора који су рушили Дејтонски споразум, спроводећи своје интересе, не водећи рачуна о Србима, Хрватима и Бошњацима који су прхватили Дејтон као једини Устав. Али, Бошњацима је неко обећао да је Дејтонски споразум полазна тачка успостављања нове БиХ са доминантном бошњачком управом и влашћу у којој би Срби и Хрвати били националне мањине, након чега су охрабрени страном подршком почели отворено да минимизирају и оспоравају овај мировни уговор. У почетку су то радили високи представници са Запада, који су наметали, мијењали, укидали, смјењивали и под разним пријетњама доносили нова законска рјешрења у корист Бошњака, а против воље српског народа и Републике Српске, претварајући БиХ у својеврсни протекторат у којем се морала спроводити воља страног фактора. Када се разоткрила стварна намјера странаца и високих изабраних и неизабраних представника да отворено крше Дејтонски споразум у корист Бошњака и када више нису могли да смјењују изабране српске функционере који су се противили окупацији земље, пренијели су овлашћења на вануставне правосудне бх. установе да за њих обављају послове. Тиме су судске установе БиХ у интересу странаца прешле са судске у политичку сферу, сварајући правну несигурност српском народу, правоснажно осуђујући у политичком процесу предсједника Републике Српске за оно што је морао да уради по Уставу Републике Српске. Предсједник Републике Српске је политичком одлуком Суда БиХ кажњен као опомена свима онима који раде по Уставу Републике Српске и противе се насилном мијењању Дејтонског споразума. Најжалоснија ствар у свему томе јесте да нико од судија и тужилаца није реаговао на одлуку Суда БиХ који је у корист политике погазио право и правду, понизио правну науку, а цио правни еснаф претворио у правно ругло. Тужилачка и судска политичка сапуница наставаља се све док не схвате да су инструмент оним страним снагама којима уопште није стало до ове земље и којима се шаље "СС" шљем, не као поклон, него као ратна заостваштина која подсјећа на страдања српског народа на овим порсторима.