МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ - КЊИЖЕВНИК И АКАДЕМИК

БИЈЕЉИНА, 22. НОВЕМБРА /СРНА/ - Милован Данојлић /1937-2022/, српски књижевник и академик, умро је 23. новембра 2022. године.

Данојлић је био члан Српске академије наука и уметности, предсједник Српске књижевне задруге и члан Управног одбора Удружења за културу, умјетност и међународну сарадњу "Адлигат" у Београду, у коме се налази његов легат. Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет у Београду, гдје је дипломирао на Одсјеку за романистику /француски језик и књижевност/. Данојлић је почео да пише врло рано и већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист "Република". Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима "Борба", "Политика", у недјељнику "НИН" и бројним књижевним часописима. Прву збирку пјесама објавио је 1959. године под називом "Како спавају трамваји". Своје пјесме углавном је намјењивао дјеци, али и њиховим родитељима. Осим поезије, писао је и прозу, есејистику и књижевну критику. Данојлић је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за дјецу, а преводио је и дјела познатих писаца попут Шекспира, Бодлера, Бродског, Сиорана, Арагона, Паунда, Јејтса... Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су "Нека врста циркуса", затим "Драги мој Петровићу", "Личне ствари - огледи о себи и о другима" и "Балада о сиромаштву". Добитник је "Нинове награде" за дјело "Ослободиоци и издајници". Од 1984. године живио је и радио у Француској. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године. У родним Ивановцима подигао је цркву. Данојлић је добитник и Октобарске награде града Београда, "Змајеве награде", награда "Бранко Ћопић", "Исидора Секулић", "Десанка Максимовић", те "Виталове" награде "Златни сунцокрет". Добитник је "Жичке хрисовуље", награде "Милош Ђурић" за преводилаштво, као и награда "Печат времена", "Раде Драинац" и "Књижевни вијенац Козаре", те Ордена Светог Саве.