БРАНКО ТУПАЊАЦ: ДУША НИКАДА НИЈЕ ОТИШЛА ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ

У разговору за Срну, Тупањац је испричао како се и зашто, након школовања у Билећи, Требињу, Новом Саду и касније запослења у требињској "Творници алата", одлучио да оде у Америку и зашто је изабрао Чикаго... Најавио је да има намјеру у свом завичају приредити још изненађења. "Надам се да ћу то урадити", нагласио је Тупањац.

Разговарала: Наташа ЧЕРЕМИЏИЋ ТРЕБИЊЕ, 22. НОВЕМБРА /СРНА/ - Бранко Тупањац, Билећанин, са другом адресом у Чикагу, човјек који има основа за више колективних идентитета - Србин, Херцеговац, православац, Американац, за себе каже да је Србин. Тупањац је у разговору за Срну истакао да су Срби народ који никога не мрзи и сложио се са констатацијом да Републику Српску никада није било лако бранити, од њеног настанка, као ни данас. Дрхтавим, плачним гласом замолио је народе који живе на простору бивше Југославије да прогледају и престану да "тапшу" западу, јер је запад уништио Југославију, а плаши се да ће правити још проблема, истичући да српска снага и јединство многима сметају, као и они који се боре за српство попут Милорада Додика. "Има још Срба и у Америци који бране српство, али чим се почнеш истицати као велики Србин, одмах сметаш", истакао је Тупањац који је од 2009. године члан Сената Републике Српске, а до Српске му је, како каже, веома стало, исто као и до Србије. "Битна ми је и Црна Гора, а био бих идиот када не бих рекао да ми је битна и БиХ. Ја сматрам да је то потпуно исти народ који је раздвојен споља", нагласио је Тупањац и додао да је наопако све што долази са запада. БиХ ЈЕ ПРОТЕКТОРАТ РИЗИЧАН ЗА ИНВЕСТИРАЊЕ, ЧИМЕ ЈЕ НАНЕСЕНА ВЕЛИКА ШТЕТА РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Тупањац је истакао да је БиХ данас протекторат и да се у тој ситуацији не може говорити о државности, ни очекивати инвестирање. "Нико жив не воли да инвестира гдје тло или политичка ситуација није како треба. БиХ је у врло тешкој ситуацији. Нико неће да меће свој новац и труд у земље које нису стабилне", рекао је Тупањац и констатовао да то прави велику штету Републици Српској. МИЛОРАД ДОДИК НИЈЕ СМЕТАО АМЕРИЦИ, ВЕЋ НЕКИМ ПОЛИТИКАМА У БиХ ИЛИ У ЕВРОПИ Говорећи о чињеници да су САД, највећа свјетска сила, с несумњивим водећим глобалном утицајем, укинуле санкције Додику, а неке мање земље, без икаквог утицаја на глобалном плану, то нису учиниле, Тупањац је рекао да увођење санкција није иницирано у Америци. "Америка унутра, у политици, има људи који могу да се купе за новац и ја претпостављам да је то била ситуација за вријеме /Џозефа/ Бајдена. Америци није сметао Милорад Додик, сметао је можда овдје неким политикама у БиХ или у Европи", рекао је Тупањац. Тупањац је нагласио да је садашњи предсједник САД Доналд Трамп позитиван и да другачије гледа глобалну политику од других. Према његовим ријечима, у САД има велики број успјешних, утицајних Срба, који могу утицати на однос америчких власти према српским земљама и народу, али да је потребно порадити на већој слози како би учинак био већи. "Америка је земља која се пита у свијету и срамота је да ми немамо већи утицај тамо", каже Тупањац. ЗАПАД – УЗРОК ПРОПАДАЊА И ЈУГОСЛАВИЈЕ Тупањац је рекао да запад ништа добро не жели народима на овим просторима и да ову територију види само као погодно тле за уништење. "То ми је жао, што народ и данас тапше западу. Вјероватно ћу тако и умријети, жалећи", нагласио је Тупањац. Присјећајући се Југославије од прије 60 година, када је отишао у Америку, Тупањац наглашава да је то била напредна земља и у моногоме водећа. "Имала је школу са којом смо се могли сви поносити, имала је културу са којом смо се могли поносити, имала је индустрију којом смо се могли поносити. Имала је армију, а што је најбитније, имала је народ сложан", навео је Тупањац. Оно што замијера комунистичкој држави, како је нагласио, то је мијешање у цркву, у сељака и малу привреду. "Да тога није било, никада не би пропала. Није Југославија пропала изнутра. Ја то знам, јер сам то посматрао извана. Пропала је са запада. Тај запад нас је средио, уништио и довео до рата", сматра Тупањац. Он је навео да је у Америку отишао још док је била Југославија. "Тада смо се често изјашњавали и као Југословени. Мада и сада имам обичај, када сретнем некога старије генерације, из неке друге државе, да кажем да сам Југословен, и многи људи тада кажу Тито", рекао је Тупањац. Он је нагласио да народ на простору бивше Југославије много кошта западна политика и плаши се да нас поново не уведу у проблеме. ЈОВАН ДУЧИЋ - ПОВРАТАК У ТРЕБИЊЕ Тупањац је у интервјуу за Срну говорио и о остварњеу свог највећег завјета – изградњи Херцеговачке Грачанице у Требињу, чиме је испунио и жељу Јовану Дучићу да почива у завичају. "Знате, Срби воле да пркосе и када сам као дијете чуо за Јована Дучића, прво сам поставио питање, зашто је забрањен? Нико ми није знао дати одговор, а све сам хтио да сазнам. И када сам дошао у Америку прво сам питао гдје је сахрањен Јован Дучић и нашао његов гроб. Читао сам доста о њему и знао сам да је имао жељу да се сахрани на неком брдашцету око Требиња", присјетио је Тупањац. Тупањац каже да никада није вјеровао да ће доћи дан да Дучићеви посмртни остаци буду пренесени. На Конгресу српског ујединјења у Кливленду, одржаном септембра 1999. године саопштио је своју спремност да буде ктитор храма у Требињу. Испричао је да је имао један једини услов, а то - да се нико не мијеша у радове. "Рекао сам, ја ћу то завршити. Договоримо се и трајала је припрема једно два или три мјесеца, и почели смо крајем фебруара 2000. године, а било је све завршено до октобра", присјетио се Тупањац и истако да је водио рачуна и о најситнијим детаљима, па чак и изградњи тоалета за посјетиоце. Дошаваши до сазнања да Дучић никада није био ни у Русији, ни у Црној Гори, а да је имао жељу, Тупањац је приликом преноса посмртних остатака из Америке, организовао да ковчег оде и до Москве, и до Београда, и до Подгорице, па преко Никшића до Требиња. "Кренуло је много људи из Америке да га испратимо. Београђани дочекали, а мени натру штаћемо ми у Херцеговини урадити. Мислио сам кад су ови овако дочекали, нема шансе да га ми дочекамо како треба. У Подгорици исто дочек, ма не може се испричати, па у Даниловград. Стали у Никшићу, било је 20 или 30 хиљада људи. Мислим сто одсто ми ћемо се обрукати у Требињу", присјетио се Тупањац и уз дрхтав глас са поносом истакао да је, ипак, најсвечанији дочек ковчега био у Требињу. Спуштају се људи са падобранима, дочек невиђени, каже Тупањац, а када је видио који је то народ, сам себи је рекао "Хвала Богу, па се нисмо обрукали". И ПОСЛИЈЕ ВИШЕ ОД ПОЛА ВИЈЕКА, ДУША НИКАДА НИЈЕ ОТИШЛА ИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ У разговору за Срну, Тупањац је испричао како се и зашто, након школовања у Билећи, Требињу, Новом Саду и касније запослења у требињској "Творници алата", одлучио да оде у Америку и зашто је изабрао Чикаго. "Имао сам три патента овдје. Одем у Амбасаду САД у Београд и кажем да бих волио да одем у Америку. Питају ме зашто? Ја кажем, млад сам, волио бих да се доказујем, кажем им за патенте и послије неког времена ме зову у Амбасаду. Дали су ми да бирам између пет градова и ја изаберем Чикаго, јер ми је отац тамо био", рекао је Тупањац. Намјера му је била, испричао је, да остане у Америци три године и врати се, али да се то није десило јер је имао одличан посао, одлична занимања и огромну зараду. "Три ли четири пута било је гадно, али ни једну рецесију нисам осјетио. Људи пропадају компелт, ја ништа. Мало сам 2008. имао трзавица, али испливао сам добро. Е, сад је криза", каже Тупањац у интервјуу за Срну. Најавио је да има намјеру у свом завичају приредити још изненађења. "Надам се да ћу то урадити", нагласио је Тупањац. У интервјуу, који је доступан у видео-сервису Срне и на нашем "Јутјуб" каналу, Бранко Тупањац је рекао да је и послије 60 година физички у Чикагу, али да душа не иде из Херцеговине.