ЈОВАН ЂОРЂЕВИЋ - ОСНИВАЧ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У НОВОМ САДУ

БИЈЕЉИНА, 24. НОВЕМБРА /СРНА/ - Писац Јован Ђорђевић /1826-1900/, оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и један од оснивача Народног позоришта у Београду, те професор историје на београдској Великој школи, рођен је 25. новембра 1826. године.

Ђорђевић је био и министар просвјете Србије. Он је објавио "Општу историју" и више превода, нарочито за позориште, те написао алегорију "Маркова сабља", из које је и пјесма "Боже правде", данашња химна Србије. Послије завршетка основне школе у родној Сенти, Ђорђевић је учио гимназију у Сегедину, Новом Саду и Темишвару, а филозофију у Пешти. Након дипломирања, из Сомбора је отишао у Лугош, за судског чиновника, а 1852. године, на позив патриота, прешао је у Нови Сад да ради као професор Српске православне велике гимназије. Због подршке Вуку Караџићу и народњачким идејама, Ђорђевић је дошао у сукоб са неким члановима патроната, те је отишао у Пешту у секретарство Матице српске и уредништво књижевног часописа "Летопис Матице српске". Ђорђевић је објављивао низ значајних чланака о позоришту којима је усталасао Србе у Војводини и тиме непосредно допринио оснивању сталног Српског народног позоришта. Он је 1868. године постао први директор Народног позоришта у Београду, а кад је озваничено звање драматурга именован је на то мјесто. Ђорђевић је основао и привремену Позоришну школу 1870. године, а био је и директор полугимназије у Шапцу, те Учитељске школе у Београду. Међу његовим књижевним радовима истиче се биографија о Чучук Стани, Латинско-српски речник, "Општа историја" у два тома, као и многобројна позоришна дјела преведена са мађарског и њемачког језика. Јован Ђорђевић умро је 1900. године у Београду, а сахрањен је на Новом гробљу у заједничкој гробници са рођацима, гдје је касније сахрањен и његов сестрић Стеван Сремац.