КОТЈЕЛНИКОВ: НЕДОВОЉНО ПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА КОЈИ СЕ ТИЧУ МАЊИНА

БАЊАЛУКА, 29. НОВЕМБРА /СРНА/ - Оснивач Удружења Руса у Републици Српској "Романови" Игор Котјелников изјавио је Срни да се у БиХ не спроводе у потпуности закони који се односе на националне мањине, те као примјер навео непоштовање законске одредбе о заступљености мањина у Савјету министара, као и неравномјерну расподјелу чланова у Вијећу националних мањина БиХ.

"Закон о Савјету министара, на примјер, прописује да једно министарско мјесто или мјесто генералног секретара припада националној мањини. Али га нема. Дакле, и Савјет министара прекрши свој закон", рекао је Котјелников у подкасту Срне. Он је указао да се дешава да се мијешају појмови "националне мањине" и "остали". "Националних мањина је званично законом признато 17", прецизирао је Котјелников. Он је као примјере добре праксе навео поступање појединих локалних заједница које издвајају значајна средства за националне мањине које ту живе. "Прњавор предњачи. Бањалука има примјер добре праксе да, приликом подношења пријаве за предшколску установу, припадници националних мањина имају пет бодова више приликом бодовања", рекао је Котјелников. Он сматра да националне мањине морају радити више како би биле препознате и одржале јединство. "Република Српска, према задњем попису, има 12.000 припадника националних мањина. Од тог броја око 250 је припадника руске националне мањине. Најбројнија је ромска национална мањина, па црногорска, украјинска, словеначка, пољска", навео је Котјелников. ВИЈЕЋЕ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА НЕРАВНОМЈЕРНО РАСПОРЕЂЕНО Котјелников је рекао да је састав актуелног сазива Вијећа националних мањина БиХ неравномјерно распоређен и чини девет чланова вијећа из Федерације БиХ, седам из Републике Српске, а један из Брчко дистрикта. "Сматрамо да би та расподјела чланова Вијећа требало да буде равномјерна", истакао је Котјелников. Котјелников је рекао да се од Вијећа националним мањина БиХ много очекује, а да то тијело нема право да одлучује већ је савјетодавно тијело. "Националне мањине очекују много од тог тијела, али дође се до баријере преко које Вијеће националних мањина не може", рекао је Котјелников. ПОРОДИЦА КОТЈЕЛНИКОВ ОВДЈЕ ОД 1915. ГОДИНЕ Говорећи о поријеклу своје породице, он је навео да је породица Котјелников на просторе садашње Републике Српске стигла 1915. године. "Мој дјед, Фјодор Михајлович Котјелников, као војник царске руске војске у Првом свјетком рату заробљен је на Галицији, подручју данашње Украјине, и транспортован у близину Пала у радни логор. Након рата, у Русији је дошло до револуције, он није могао тамо да се врати. Остао је, оженио се, имао је три сина и три кћерке. Мој покојни отац је његов најмлађи син. Нажалост, дјед је 1942. године одвезен возом `Црна легије` из Сарајева у Јасеновац и није се никада вратио", испричао је Котјелников. Он је додао да често борави у Русији и одржава јаке везе са породицом тамо. "Моји рођаци живе традиционално. Духовност и поштовање породице, старијег, и жене као окоснице једног домаћинства, примарни су. Удружење `Романови`, такође, промовише те вриједности", рекао је Котјелников.