ФИЛИПОВИЋ: ДОСТОЈНО ОБЕЛЕЖАВАТИ СЕЋАЊЕ НА АЛБАНСКУ ГОЛГОТУ

БЕОГРАД, 3. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Удружење ратних добровољаца 1912–1918. апеловало је да од наредне године сваког 3. децембра буде служен парастос за српске војнике и избјеглице страдале на путу смрти преко Албаније у Првом свјетском рату, а да први час у школама у Србији и Републици Српској почне минутом ћутања и подсјећањем на више од 240.000 страдалих у албанској голготи.

Предсједник Удружења Никола Филиповић је, поводом 110 година од почетка повлачења српске војске и избјеглица кроз Црну Гору и Албанију, рекао Срни да се ово страдање српске војске може упоредити само са Исусовим страдањем, те да херојски преци никад не смију бити заборављени. Он је указао на то да владе Републике Српске и Србије сваке године обиљежавају годишњицу искрцавања српске војске на Јонска острва, те поновио да би цијела заједница требала учинити више на култури сјећања, посебно ако се зна да је српски народ један од најстрадалнијих у Првом свјетском рату. Филиповић је рекао да краљ Петар Први и регент Александар ни у једном моменту нису разматрали опцију капитулације земље и да су одлуци о одступању српске војске претходили, не порази, већ велике побједе српске војске на Церу и Колубари. "У одлуци Врховне команде каже се - одступање српске војске. То је можда и најтежа одлука српског државног врха у 20. веку јер су повели владу, војску и цивиле у неизвесност, а за већину њих је то била и смрт", навео је Филиповић. Према његовим ријечима, о суровости албанских планина најбоље свједоче извјештаји Француза, Италијана и Енглеза да су на острво Видо дошли "остаци остатака српске војске". Филиповић је рекао да се Срби увијек са захвалношћу морају сјећати војске краља Црне Горе Николе, односно сердара Јанка Вукотића, који је 1916. спријечио Аустрију да преко Црне Горе заустави српску војску, владу и цивиле у повлачењу. "Данас треба да се сетимо и 10.000 Ираца који су животе положили у Македонији где су спречавали Бугарску да изврши стравичне злочине над српском војском и цивилима, као и Светог великомученика цара Николаја Романовог који је упутио депешу Паризу и Лондону да ће, уколико савезнички бродови не изврше евакуацију српске војске, Русија напустити Први светски рат и склопити сепаратни мир са Немцима", навео је Филиповић. Он је додао да са правом кажу "да није било крвавог Божића на Мојковцу и страдања у голготи, не би било ни васкрса српске војске на Кајмакчалану". "Ми смо за непуну годину дана од страдалничке војске успели да се опоравимо на Крфу, да се вратимо на фронт, да српски војник у чизми буде бржи од француске коњице, да ослободимо Србију и све српске земље. Чак су неки делови српске војске зашли дубоко у аустријско царство", закључио је Филиповић. Српска војска, праћена избјеглицама, почела је 3. децембра 1915. године повлачење кроз Црну Гору и Албанију, при чему је од глади и болести умрло више од 240.000 људи. Претходно је Врховна команда српске војске издала наредбу о одступању преко Црне Горе и Албаније, које је било јединствено у историји ратовања. У наредби је писало: "Капитулација би била најгоре решење јер се њоме губи држава, а наши савезници би нас сасвим напустили".