СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ - ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА

БИЈЕЉИНА, 7. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Посмртни остаци Слободана Јовановића /1869-1958/, једног од највећих српских интелектуалаца и премијера Краљевине Југославије у егзилу, пренесени су 8. децембра 2011. године из Лондона у Београд.

Слободан Јовановић био је професор Универзитета у Београду, предсједник Српске краљевске академије и најзначајнији српски правни писац и теоретичар државе у 20. вијеку. Јовановић је након окупације земље 1941. године са краљем и владом отишао за Лондон. Био је предсједник емигрантске југословенске владе, а послије рата је, у одсуству, осуђен на 20 година робије у процесу генералу Драгољубу Михаиловићу и умро је у емиграцији у Великој Британији. Јовановићева влада именовала је четничког вођу Драгољуба Михаиловића за министра војске, ваздухопловства и морнарице. До краја Јовановићевог боравка на мјесту предсједника избјегличке владе Михаиловић ће бити прво унапријеђен у дивизијског, па у армијског генерала и начелника Врховне команде. Ова именовања требало је да ојачају Михаиловићеву позицију у Југославији и убрзају савезничку помоћ. Међутим, комунистичке власти нису опростиле Јовановићу ова именовања и прећуткивале су његов рад и значај. У свијету је Јовановић био изузетно цијењен и сматран једним од највећих свјетских ауторитета у теорији уставног права. Француски предсједник Шарл де Гол послао му је Нацрт устава Пете републике, замоливши га да га проучи и оцијени. Јовановић је написао мноштво студија и расправа, а најпознатија дјела су: "О суверености", "О држави" /Основи једне правне теорије о држави/, "Уставобранитељи и њихова влада", "Светозар Марковић", "Макијавели", "Друга влада Милоша и Михаила", "Влада Милана Обреновића", "Уставно право Краљевине Србије", "Уставно право Краљевине СХС", "Вође Француске револуције"... Окружни суд у Београду рехабилитовао је Јовановића 2007. године и прогласио ништавом пресуду Војног већа Врховног суда Југославије од 15. јула 1946. године.