ХЕЛЕЗОВО САРАЈЕВО УСАМЉЕНО У ПОДИЈЕЉЕНОЈ БиХ

Хелезово Сарајево, које је изгубило политичку реалност, нашло се усамљено у подијељеној БиХ. Одбијало је сваки разговор о унутрашњој организацији, док их није изненадио став представника свјетских сила да се политички актери у БиХ требају договарати и сами рјешавати актуелно стање у земљи

Пише: Милорад ГУТАЉ ЗВОРНИК, 5. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Бошњачко политичко Сарајево, као продукт тридесетогодишњег истрајавања у изигравању жртве, добило је оно што се најмање надало – изгубљену унитарну и суверену БиХ. Политичко Сарајево, које његује мржњу према Србима и Хрватима као аксиом, хорски се супротставља сваком помену о подјели земље, живјећи у властитој заблуди и истовремено његујући мит о јединственој и сувереној, како воле да кажу, држави БиХ. Али, "државе БиХ" по Уставу нема, чине је Република Српска и Федерација БиХ /ФБиХ/. При томе, ФБиХ је подијељена на 10 кантона, од којих су неки већински са хрватским, а неки са бошњачким народом. За разлику од неразумног мишљења политичког Сарајева, ФБиХ је на терену подијељена граничном линијом коју треба само озаконити без измјена Устава јер су у овој земљи одавно нарушени уставни принципи. Међутим, бошњачки политичари и на саму могућност стварања трећег ентитета најчешће реагују увредама и нескривеном мржњом. Функционер СДП-а Зукан Хелез дословно је прокључао када је чуо мишљења Макса Приморца и Жељане Зовко о трећем ентитету, па је одговорио увредама, назвавши их "усташком копилади". Хелез, који као министар одбране у Савјету министара воли да се фотографише са пушком у руци, дроновима изнад главе и срушеним хеликоптером Оружаних снага БиХ у Јабланичком језеру, заборавља да су и Хрвати грађани БиХ са пуним уставним правом да одлучују о својој и судбини земље. Хелезово Сарајево, које је изгубило политичку реалност, нашло се усамљено у подијељеној БиХ. Одбијало је сваки разговор о унутрашњој организацији, док их није изненадио став представника свјетских сила да се политички актери у БиХ требају договарати и сами рјешавати актуелно стање у земљи. Политичко Сарајево назад не може, а напријед политички не умије. Остаје заробљено у мржњи коју свако мало изражава, попут недавних увреда у Скендерији упућених српском народу и спортистима. То политичком Сарајеву неће донијети државу, док је комшијско повјерење заувијек изгубило.