НИКОЛИЋ: ПИТАЊЕ ИМОВИНЕ ТРАЈНО РЕШЕНО ДЕЈТОНОМ И УСТАВОМ БиХ

БЕОГРАД, 5. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Имовина припада ентитетима и то питање трајно је ријешено Дејтонским споразумом и Уставом БиХ и мора се затворити једном за свагда, а не поново потезати, чиме би била отворена Пандорина кутија, рекао је Срни асистент на Уставном праву на Правном факултету у Београду Алекса Николић.

"Држимо се Устава БиХ јер је једино он скројен по мери свих у БиХ. У супротном, захватиће нас нови вихор неуставности са ко зна каквим последицама, јер се у БиХ сви заклињу у истину, а свако има своју", рекао је Николић. Он је указао да су у члану три Устава БиХ таксативно наведене надлежности БиХ, а то су спољна, спољнотрговинска, царинска и монетарна политика, финансирање институција и међународних обавеза БиХ, политике и регулативе за усељавање, избјеглице и азил. Надлежности су, како је нагласио, и спровођење кривичноправних прописа, успостављање и функционисање заједничких и међународних комуникација, регулисање саобраћаја између ентитета те контрола ваздушног саобраћаја. "Исти члан јасно је утврдио да све остале надлежности које нису Уставом изричито дате институцијама БиХ припадају ентитетима. Другим речима, уставотворац је јасно изузео питање имовине из надлежности БиХ, додјељујући га Републици Српској и Федерацији БиХ", указао је Николић. Писац Устава, каже Николић, оставио је могућност да БиХ преузме додатне надлежности, али само уколико се о томе усагласе Република Српска и ФБиХ. Он је подсјетио да су о другим питањима, као што су заједничке оружане снаге постојали ранији договори, али да договора о питању имовине није било. Николић је рекао да треба имати на уму да Кристијан Шмит, који поново покреће питање имовине није легално изабрани високи представник, јер о његовом именовању није донесена адекватна резолуција Савјета безбједности УН. "Истовремено, његово наметање закона којим би имовину неуставно одузео ентитетима, представљало би још један атак на Устав БиХ, али и Дејтонски мировни споразум, који такво овлашћење у Анексу 10 није поверио високом представнику, а камоли такозваном и самозваном", рекао је Николић. Он је истакао да у вези са цијелом ситуацијом у БиХ постоји низ питања која чекају одговор. "Ко још у 20. веку у Европи, осим БиХ, нема могућност да примењује начело поделе власти? У којој држави постоји орган који у себи обједињује уставнотворну, законодавну, извршну и судску власт? Није ли онда уставна одредба која БиХ дефинише као демократију иронична и за наивног посматрача са стране? Отвара ли се тиме Пандорина кутија неправног стања?", рекао је Николић.