ПРОМОВИСАНА МОНОГРАФИЈА О СЕЛУ РАЗБОЈ

СРБАЦ, 6.ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У Српцу је промовисана монографија "Разбој" младог завичајног писца Драгана Ђурђевића, коју је посветио селу Разбој, а с обзиром на то да је користио поуздане изворе истакнуто је да је од великог значаја и за данашње и за будуће генерације.

О књизи су синоћ говорили игуман манастира Осовица архимандрит Tеофил, историчар Зоран Пејашиновић, предсједник Српског просвјетног и клутурног друштва "Просвјета" Србац Бранка Санчанин, те сам аутор. Монографија представља јединствено дјело које на 512 страница и из више углова освјетљава прошлост, садашњост и културни идентитет овог села. Пејашиновић је навео да су у монографију о Разбоју уткани поуздани подаци из провјерених извора, а да посебну вриједност имају родослови. Он је истакао да монографија о Разбоју у Љевчанском представља дјело које је урађено изузетно темељно и одговорно, те да је поткријепљена великим бројем квалитетних докумената и поузданих историјских извора, међу којима су неки који се први пут представљају научној, стручној и широј јавности. "Посебно се издваја турски пописни дефтер из 1850. године који биљежи све куће у тадашњем Разбоју, односно Стапарима, са презименима и именима мушких глава домаћинстава. То је податак од непроцјењиве вриједности за историјску науку", рекао је Пејашиновић. Ипак, додао је, једно од највреднијих поглавља монографије јесу родослови који ће бити драгоцјени не само данашњим генерацијама, већ и њиховим потомцима. Архимандрит Tеофил посебно је нагласио значај Цркве и црквених списа у припреми оваквих монографија, те додао да оваква дјела имају велики значај, посебно за генерације које долазе и којима ће служити као чувари историје. "Неке од најстаријих књига које постоје у овим крајевима јесу матице рођених, вјенчаних и упокојених, као и домовници. Tо је одличан темељ за почетак сваке овакве књиге, односно монографије, а посебно је важно за генеалогију и родослове", рекао је архимандрит Теофил. Додао је да је Црква та која је од 1881. године редовно водила те матице, док је прије тога то било физички немогуће. Санчанинова је нагласила да је Завичајна збирка богатија за једно изузетно квалитетно и врхунски урађено књижевно-историјско дјело. "Ђурђевић је интересантан човјек. По струци није историчар, чак се не бави никаквим друштвено ангажованим пословима, али се занима за историју. Он је, на неки начин, узео на себе велики терет и велику обавезу да пише о стварима о којима су позванији ћутали", рекла је Санчанинова. За рад на својој другој књизи, аутор Драган Ђурђевић је навео да му је олакшавајуће било искуство стечено током писања првог дјела о селу Кладари. Иако је посао био сложен и захтјеван, ентузијазам га не напушта и већ најављује нову наслов. "Већ сам започео рад на публикацији - Споменици погинулих бораца Војске Републике Српске са подручја општине Србац, а у припреми су и нека друга дјела", рекао је Ђурђевић. Синоћњој промоцији присуствовао је и начелник општине Србац Млађан Драгосављевић. Књига је објављена у издању Јавне установе Завичајни музеј Градишка. Осим у Српцу, представљена је у Разбоју Љевчанском, на 69. Међународном сајму књиге у Београду, те у Бачкој Паланци.