ЦВИЈАНОВИЋ: БиХ МОЖЕ НАПРИЈЕД УЗ ЛОКАЛНА РЈЕШЕЊА, А НЕ НАМЕТАЊА

ЗАГРЕБ, 12. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је данас у Загребу да БиХ треба да се креће напријед, уз тражење локалних рјешења, а никако наметањима са стране.

"С обзиром на историју БиХ ових 30 година, односно од онога што је наумљено Дејтонским мировним споразумом и овога што данас живимо, видиљво је да смо у великом раскораку. Раскорак је разлог ради чега је БиХ дубоко подијељено друштво", рекла је Цвијановићева новинарима у Загребу, гдје присуствује Међународној конференцији "30 година након Дејтона, отварање пута локалнм рјешењима". Она је истакла да је БиХ крајње поларизовано друштво у коме нема унутрашњег политичког дијалога. "Супротстављене су визије конститутивних народа у БиХ о прошлости, садашњости и будућности. У таквим околностима тешко је тражити рјешења", додала је Цвијановићева. Она је навела да је данашња конференција прилика да буду анализиране одређене ствари у БиХ. "Не мислим да то детаљно можемо урадити. Мора се побјећи од сценарија да ће ова конференција бити она на којој се говори о рату, него мора бити о миру, јер је Дејтонски споразумом успостављен мир у БиХ", рекла је Цвијановићева. Она је подсјетила да је успостављање мира снажна димензија Дејтонског мировног споразума. "Друга снажна димензија овога споразума, јесте чињеница да је њиме успостављен уставни и политички систем у БиХ, али се ово често избјегава. Мир никада није био нарушен, али је чињеница да је дубоко нарушена уставна струкутра БиХ која је осмишљења у Дејтонском споразуму и зато проистичу сви проблеми", навела је Цвијановићева. Према њеним ријечима, неопходно се одмаћи од унилатералних рјешења која су супротна Дејтонском мировном споразуму да би БиХ имала шансу. "Уколико ће БиХ наставити да живи живот у коме ће неизабрани странац наметати рјешења, мијењати законе, политизовати суд на шта нема право, онда је БиХ у великом проблему и шанса за будућност се смањује", категорична је Цвијановићева. Она је навела да се поставља питање да ли једна држава може да преживи влику количину страног интервенционизма. "Поставља се питање да ли ћемо из нечега што је тотално вјештачко, прећи у нову сферу договора. Мислим да бисмо то требали урадити, али нисам сигурна да постоји политичка свијест у оквиру БиХ да то буде тако", рекла је Цвијановићева. Она каже да је охрабрује излагање амбасадора САД у Хрватској о ситуацији у БиХ. "Амбасадорица се на овој конференцији позвала на оно што сматра да је велика прекретница у развојном путу БиХ, а то је да нема наметања рјешења, него да постоји очекивање да домаћи лидери, односно представнци конститутивних народа договоре какво ће бити уређење у БиХ. Ово је огроман искорак, а жалим, што ЕУ никада није овако снажни и храбро дефинисала однос према БиХ", рекла је Цвијановићева. Она је подсјетила да је Дејтонским споразумом дефинисана федерална структура у БиХ, односно високо децентрализована држава са високо аутономним енититетима. "Република Српска жели да задржи овакву структуру, а постоји и хрватска компонента која није задовољна покушајима централизације БиХ. Они желе само да бирају своје представнике и два од три народа у БиХ не желе да ствари буду централизоване, то није ни предвиђено Дејтонским споразумом. За разлику од ововога бошњаки представници желе централизацију", рекла је Цвијановићева.