КРСНУ СЛАВУ САЧУВАТИ И ПРАВИЛНО ОБИЉЕЖАВАТИ

НОВИ ГРАД, 14. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Крсну славу имају само православни Срби коју им је у аманет оставио Свети Сава и зато је треба сачувати, али и правилно обиљежавати, па када се прославља у току поста, онда треба да буде посна, рекао је Срни свештеник Небојша Њежић.

Њежић је истакао да не треба наопако радити и правити мрсну трпезу за Светог Николу који се прославља у току божићног поста. "Видимо на друштвеним мрежама, 17. или 18. децембра се дијеле фотографије прасе или јагње на ражњу уз поруку припреме за Светог Николу. Мали број ће фотографисати рибу јер они који знају шта је исправно знају да се то подразумијева и неће се хвалити", рекао је Њежић. Њежић је додао да нема смисла објашњење да се за Светог Николу прави масна трпеза јер је тако лакше. Указао је да је данас лакше спремити посну трпезу него што је то било раније, када у неким тешким временима није било ни хљеба, али су наше баке спремале посно. "Они су и у тешким временима постили али су све спремали с љубављу. Данас се робује тјелесном угађању, ми желимо да наше буде супериорно, да је најукусније, најљепше", рекао је Њежић. Парох пољавничко равничке парохије каже да је суштина славе славска свијећа, славски колач, славско жито и икона. "Суштина да је да славски колач и славско жито буду освештани. Кад говоримо о прослави крсне славе, подразумијева се да се за Светог Николу припрема посна трпеза. Не само за Светог Николу, него се подразумијева да, кад је посни дан, и трпеза буде посна", рекао је свештеник. Нагласио је да је крсна слава јединствен догађај код православних Срба и да има свој значај и симболику, те објаснио да је славски колач симбол тијела Христовог, славско жито симбол Христовог васкрсења, вино симбол крви Христове. "Онда видимо да је у суштини наша крсна слава продужетак Свете литургије, заједништва с Христом. Ако желимо да будемо обоготворен народ, онда морамо да сачувамо оно што нам је најсветије, а то је наша Црква и наша крсна слава која нас је вијековима очувала", истакао је Њежић. То је, додао је, суштина славе, а не јело и пиће. "Ако већ желимо бити домаћини, зашто да то радимо погрешно мимо наше вјере православне која нам је изњедрила крсну славу коју обиљежавамо", рекао је он. Напоменуо је и да често говори како није поента купити славски колач у пекари већ га треба направити у кући. "Кад освештавамо славски колач онда чујемо извињење да је мало изгорио или да је пукла кора. Ја кажем супер, љепши је од оног што није. Није поента у естетском изгледу", навео је свештеник. Осим тога, додао је, на славу се долази из поштовања, а не зато што смо жељни јести или пити. "Ако смо добри пријатељи, породица ми нећемо замјерити и ако нешто није по нашем укусу", рекао је Њежић. Он је навео да се на Светог Николу дјеци дају поклончићи и да то треба да се ради али да се не изгуби суштина. "Пуно људи не зна зашто се то ради, да је милосрђе саставни дио хришћанског живота, поста. Свети Никола је био милосрдан човјек који је најмлађе, најсиромашније у своме крају, у граду Миру гдје је био епископ, тајно помагао. Зато је симболика да се остављају чизмице на прозоре", испричао је Њежић. Према његовим ријечима, тиме Свети Никола учи вјернике хришћанском милосрђу, да се не хвале када чине помоћ, те да милосрђе чине из срца. Истакао је да је данас нажалост све комерцијализовано, те да онда често у вртлогу брзог живота људи иду куда и већина, што их одводи на погрешан пут.