НЕВЕСИЊСКА БРИГАДА ДАЛА ОГРОМАН ДОПРИНОС У СТВАРАЊУ И ОДБРАНИ СРПСКЕ

БЕОГРАД, 17. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Невесињска бригада Војске Републике Српске /ВРС/ током Одбрамено-ослободилачког рата освјетлала је образ и дала огроман допринос у стварању и одбрани Републике Српске, за шта је добила и највише војно признање – Орден Немањића, истакнуто је на вечерашњој трибини "Невесињска бригада у Митровданским биткама 1992. и 1994. године", која је одржана у Српском културном центру "Ћирилица" у Београду.

Говорећи о улози и значају Невесињске бригаде, ратни начелник штаба ове јединице пуковник Зоран Јањић оцијенио је да о жртви коју је бригада дала у борби за опстанак српског народа најбоље свједочи то што је од укупног броја припадника јединице, који је просјечно износио око 3.700 људи, погинуло и нестало 476 бораца, док је чак 1.200 рањено, што је 32 одсто од укупног састава. "Имамо десет случајева да су погинула два рођена брата, а четири случаја да су страдали отац и син. Међу погинулима је и осам синова јединаца у својим породицама", рекао је Јањић уочи трибине за Срну. Он је нагласио да је погинуло и нестало 17 официра и 25 подофицира, међу којима су и један начелник штаба бригаде, два команданта батаљона, један замјеник команданта батаљона, један начелник инжењерије бригаде, седам командира чета или батерија и више командира водова. "За читав период рата само током пет мјесеци није било погинулих, а мјесец у којем је било највише жртава је јун 1992. године. Тада је погинуло и нестало 159 бораца, док је у мају исте године живот изгубио 51 борац. Само у 1992. години погинула су или нестала 362 борца", рекао је Јањић. Он је подсјетио да је прва Митровданска битка трајала од 8. до 13. новембра 1992. године, истичући да је бригада током пет дана и ноћи непрекидне борбе са удруженим муслиманским и хрватским снагама на крају успјела да сачува све нападнуте положаје. Нажалост, како каже, у тим борбама 42 борца су изгубила живот, а било је и много рањених. Јањић је указао да су муслиманске и хрватске снаге недуго након неуспјешне митровданске офанзиве заратиле између себе, али да то није значило предах за Невесињску бригаду, чији су борци 1993. године упућивани на друге дијелове ратишта у Републици Српској. Међутим, како истиче, наредне године Невесињска бригада морала је да води још једну Митровданску битку, јер је изложена офанзиви непријатеља, коју су спровели припадници Четвртог корпуса такозване Армије БиХ. "У тој бици бригада је извојевала блиставу побједу. Нанесен је огроман пораз непријатељским јединицама. Око стотину њихових бораца је погинуло, а многи су избачени из строја, тако да је бригада до краја рата остала на борбеним положајима заузетим у јуну 1992. године и свијетла образа дочекала крај ратног сукоба", рекао је Јањић. Он је истакао да су борци Невесињске бригаде учествовали у акцији спајања Херцеговине са Сарајевско-романијском регијом у јулу 1993. године, као и да су у два наврата били на положајима на Нишићкој висоравни, односно у рејону Олова. Јањић је додао да су припадници Невесињске бригаде били ангажовани и у операцији "Звијезда 94" у рејону Горажда, када су непријатељске јединице потиснуте са десне обале Дрине. О ратном путу Невесињске бригаде и њеним највећим борбама на трибини у Београду говорили су и пуковник Зоран Пурковић, који је био командант јединице у вријеме друге Митровданске битке, команданти батаљона - пуковници Зоран Пејановић, Никола Гузина и Радмило Кравић и мајор Ранко Шиљеговић, који је био командант артиљеријског хаубичког дивизиона. Невесињска бригада формирана је 16. јуна 1992. године, а чинили су је Невесињци и борци из долине Неретве. Бригада је за Видовдан 1993. године из изузетне заслуге одликована Орденом Немањића – највишим признањем за тадашње војне јединице у Републици Српској.