У СУБОТУ ОБИЉЕЖАВАЊЕ 110 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА ИНТЕРНАЦИЈЕ СРБА У ДОБОЈСКИ ЛОГОР

БАЊАЛУКА, 24. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У суботу, 27. децембра, у Добоју ће бити обиљежeно 110 година од почетка интернације Срба у добојски логор кроз који је прошло 45.000 људи, док је убијено 12.000 српских логораша, изјавио је помоћник министра борачко-инвалидске заштите Републике Српске Небојша Видаковић.

У 9.00 часова, у Храму Светих апостола Петра и Павла биће служена Света литургија и обављено ломљење славског колача, а у 10.45 часова планирано је полагање цвијећа код спомен-обиљежја страдалим Србима. Услиједиће полагање вијенаца и цвијећа, као и обраћање званичника код спомен-обиљежја жртвама добојског логора, у близини жељезничке станице. Видкаовић је подсјетио да је злогласни добојски казамат основан 27. децембра 1915. године и да је представљао први масовни концентрациони логор у Европи намијењен цивилном становништву, првенствено Србима из БиХ, Србије и Црне Горе, укључујући жене, дјецу и старце. "До затварања логора, 5. јула 1917. године, кроз њега је прошло око 45.000 људи, док је живот изгубило око 12.000 Срба, углавном усљед глади и нехуманих услова. Добојски логор остаје један од најтежих примјера организованог страдања српског народа у Првом свјетском рату", истакао је Видаковић. Видаковић је најавио да ће 30. децембра у Манастиру Моштаница код Козарске Дубице бити обиљежен Дан сјећања на Петра Поповића Пецију, српског устаничког четовођу и борца против турске власти. У 9.00 часова биће служена Света архијерејска литургија, док је у 11.00 часова предвиђено полагање вијенаца и цвијећа код споменика Петру Поповићу Пецију. Потом ће услиједити обраћање званичника и умјетнички програм. Видаковић је нагласио да је Петар Поповић Пеција био је један од најзначајнијих српских устаничких вођа у Западној Крајини у 19. вијеку и симбол отпора турској власти. "Његова борба и жртва представљају важан дио историјског идентитета српског народа на овим просторима", закључио је Видаковић. Поповић је 1858. године подигао буну у Кнешпољу и све до погибије 1875. године био је на челу устаника у овом дијелу Балкана. Сахрањен је надомак Јасеновца, а касније су његови посмртни остаци пренесени код манастира Моштаница. Обиљежавање оба историјска догађаја од републичког значаја организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.