ВИШЕ ОД 60 ДЈЕЛА АНРИЈА МАТИСА ДОНИРАНО МУЗЕЈУ У ПАРИЗУ

ЛОНДОН, 2. ЈАНУАРА /СРНА/ - Музеј модерне умјетности у Паризу примио је "изузетно великодушну" донацију од 61 дјела Анрија Матиса које се чувало у породици умјетника, пише "Гардијан".

Већина донираних умјетничких дјела – укључујући слике, цртеже, гравуре, литографије и скулптуру – приказује сликареву кћерку Маргерит. Донацију, коју музеј описује као изузетну и историјску, дала је Барбара Дофан Дитуит, супруга Матисовог унука Клода, који је преминуо 2011. године у Њујорку. Многа дјела су позајмљена за изложбу "Матис и Маргерит" прошле године, али је из Музеја саопштено да је одлука Барбаре Дитуит да им дозволи да их задрже била потпуно изненађење. Дитуитова је "Центру Помпиду" 2013. године поклонила "Маргерит са црном мачком", један од Матисових најпознатијих портрета његове ћерке. Маргерит, која је била Матисов омиљени мотив, рођена је током везе са једном од његових модела, Каролином Жобло, када је Матис студирао умјетност у Паризу. Матис је признао дијете и довео Маргерит да живи са својом новом породицом, укључујући њену полубраћу Жана и Пјера, када се оженио четири године касније. Са шест година, Маргерит је обољела од дифтерије и подвргнута је трахеотомији. Годинама је прикривала ожиљак блузама са високим овратником или тракама, као што показују портрети, све док није подвргнута операцији када је имала 26 година. Иако јој је здравље остало крхко, Маргерит се придружила француском покрету отпора током Другог свјетског рата када ју је ухапсио њемачки Гестапо, у чијим рукама је прошла мучење и било јој је запријећено депортацијом у нацистички концентрациони логор. Она је почела да се бави сликарством и била је укључена у групне изложбе током рата, али је одустала од тога да би се посветила раду као асистент и агент свог оца све до његове смрти у 84. години, у новембру 1954. године. Она је и даље каталогизовала очева дјела када је умрла у Паризу 1982. године, у 87. години. Матис је више волио да задржи своју умјетност, односно умјетничка дјела, у породици него да их прода, што је донацију учинило посебно значајном. Фабрис Ерго, директор Музеја, описао је портрете Маргарите као "изузетно лијепе и дирљиве". "Овај изузетно великодушан гест показује дубоку посвећеност и повјерење мадам Дитуит у музеј, који у ствари постаје Маргаритин нови дом за деценије и вијекове који долазе", рекао је он.