ТРИШИЋ БАБИЋ: СРБИМА НИКО НЕ МОЖЕ ДА ЗАБРАНИ ДА ОБИЉЕЖАВАЈУ 9. ЈАНУАР

БАЊАЛУКА, 6, ЈАНУАР /СРНА/ - Вршилац дужности предсједника Републике Српске Ана Tришић Бабић рекла је да се Српска ни под којим условима не може одрећи 9. јануара, јер се не може одрећи нечега што се догодило и што је историјска чињеница, те је нагласила да покушаји забране и брисања сјећања, та врста колективне лоботомије, нису успјели ни у много репресивнијим и монструознијим системима, па неће ни данас.

"Tо нема везе са тим да ли неко жели да вам нешто забрани или да ли ви на то пристајете. Tо има везе са људском природом. Како ћете Србима, у чијим је срцима 9. јануар дубоко важан, одузети право да га обиљежавају? Не можете", поручила Тришић Бабић за "Глас Српске". Према њеним ријечима, као што ни гета и концентрациони логори нису могли забранити Јеврејима да славе Пасху или Хануку, тако ни данас нико не може Србима забранити да обиљежавају 9. јануар. Осим тога, подсјетила је Тришћић Бабић, 9. јануар није датум који је за Србе важан искључиво у контексту Републике Српске као политичке заједнице, већ је то и дан Светог Стефана, првомученика међу хришћанима. "Он је био крсна слава Немањића, али и Tвртка Котроманића. Као такав, 9. јануар представља дубок и неспоран темељ српског идентитета у БиХ, много старији и снажнији од савремених политичких одлука. Ако неко мисли да ће административним забранама умањити значај 9. јануара за Србе, онда би, том логиком, могао да крене и у забрану дјела "О управљању царством" Константина Порфирогенита, које овај простор недвосмислено везује за српски народ. Јер и то, из данашње перспективе, може `кварити` нечију представу о себи", навела је Тришић Бабић. Како је нагласила, то је, наравно, апсурд јер се историја не укида декретима, а идентитети се не бришу забранама - и сваки покушај у том правцу више говори о несигурности оних који га покушавају, него о Србима и 9. јануару. Говорећи о одлуци ЦИК-а БиХ да поништи дио избора за предсједника Српске, Тришић Бабић каже да та одлука није изолован инцидент, већ дио континуитета. "С једне стране имате изјаве бошњачких политичара у Парламентарној скупштини БиХ који отворено говоре да им треба `само пет Срба` да управљају цијелом државом, а с друге стране имате јавне позиве појединих српских политичара да се у изборној ноћи у Бањалуци изазову немири да би се оспорила побједа Синише Карана", подсјетила је Тришић Баби. Tо је, додала је она, исти политички ток - жеља Сарајева да поништи Српску и демократски систем који јој гарантује аутономију у дејтонској БиХ, уз помоћ малог броја Срба који, фрустрирани изостанком демократских побједа, у тој жељи виде пречицу ка власти. "Сарајево ме не изненађује, али ме ти малобројни Срби чине тужном. Република Српска је довољно зрела да у њој можемо имати различита политичка мишљења, али морамо имати јединствен став око цивилизацијског минимума који нам се покушава одузети - наших избора и наших институција", навела је Тришић Бабић. Кад је ријеч о позицији Српске на регионалном, европском и глобалном нивоу Тришић Бабић наводи да се Српска, у једном од најтежих тренутака савремене међународне политике, опредијелила за политику здравог разума. "У вријеме када су многи, нама слични по величини и политичкој снази, наивно прихватали глобалне политике које су дјеловале моћно, али су биле све осим рационалне, Српска је остала досљедна својим принципима. Tе политике, наметане са позиција моћи малог броја држава, полазиле су од претпоставке да се свијет може преуредити по једном систему вриједности, који су на крају одбацили чак и грађани земаља које су га најгласније промовисале", рекла је она. Tришћ Бабић сматра да је Дејтонски мировни споразум, у изворном облику, довољан оквир за БиХ, те наглашава да је без икакве дилеме овај документ на рационалан, свеобухватан и историјски утемељен начин апсолвирао односе на овом простору и понудио механизме да се трагедије више никада не понове. "Историја ових простора дубоко је оптерећена покушајима доминације једних над другима. Српске ране, посебно из Другог свјетског рата, и данас су дубоке и живе у колективном памћењу. Управо зато је Дејтон важан - јер је свима дао једнако право на БиХ, али и једнако право на себе, кроз јасно дефинисане механизме заштите виталних националних интереса", навела је она. Како је нагласила, Дејтонски споразум није само мировни акт, већ и политички и демократски оквир који је успоставио институционалне механизме за рјешавање проблема, како се више никада не би рјешавали оружјем, као што је то, нажалост, више пута био случај у 20. вијеку. "Неизмјерно сам поносна на Републику Српску. Упркос покушајима да буде испровоцирана, притисцима и изазовима, остала је привржена миру, стабилности и Дејтону. Много пута су неки прижељкивали сукобе - ми смо бирали мир", истакла је Тришић Бабић.