ДМИЧИЋ: НИЈЕДАН ЗАКОН ИЛИ СУДСКА ОДЛУКА НЕ МОГУ ПРОМИЈЕНИТИ ИСТОРИЈСКЕ ЧИЊЕНИЦЕ

БАЊАЛУКА, 9. ЈАНУАРА /СРНА/ - Ниједан закон, уставно-судска или било која друга одлука и акт не могу промијенити историјске и политичке одлуке и чињенице у вези са временом и околностима оснивања и проглашења Републике Српске, као трајне уставне, правне, историјске и политичке категорије, изјавио је Срни професор Правног факултета Универзитета у Бањалуци Миле Дмичић.

"Република Српска ће 9. јануар – Дан Републике трајно обиљежавати и празновати", нагласио је Дмичић. Он је истакао да 9. јануар за српски народ има значење много шире од самог правног и политичког акта јер симболизује одлучан одговор и борбу за очување идентитета, равноправности и политичке субјективности у једном од најосјетљивијих периода и његове савремене историје БиХ. Дмичић је нагласио да је Скупштина српског народа у БиХ доношењем Декларације, којом је проглашена Република српског народа БиХ 9. јануара 1992. године учинила један од кључних историјских, политичких и културних догађаја за српски народ у БиХ крајем 20. вијека, али и више од тога. "Проглашење Републике српског народа БиХ било је снажан механизам самоорганизовања и политичке одбране у условима распада дотадашње југословенске федерације и њеног уставног поретка. Тај чин није био изолован нити изненадан, већ је настао као одговор на сложене унутрашње и међународне околности, распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и дубока неслагања о будућем државноправном уређењу БиХ", рекао је он. Дмичић је истакао да је за српски народ у БиХ Декларација, прије свега, значила настојање да се политички и правно заштити његов колективни идентитет, равноправност и једнакост, посебно национални интегритет као конститутивног народа. Он је навео да су настојање за једнострано издвајање БиХ из југословенске државне заједнице, без сагласности сва три конститутивна народа, српски политички представници доживљавали као пријетњу стеченом статусу, правима и безбједности српског народа. "У уставно-правном и политичком смислу био је то и почетак институционалног обликовања српске државотворне и политичке архитектуре и аутономије у БиХ. Иако је, у том времену, статус Републике био споран и предмет оштрих унутрашњих и међународних полемика, постављени су темељи за касније уставно-правно и политичко уређење Републике Српске као једног од два равноправна, јединствена и недјељива државотворна ентитета у оквиру Дејтонског мировног споразума", рекао је Дмичић. Он каже да се из ове перспективе, тај међународни правни и политички акт у српском националном корпусу тумачи и прихвата као предуслов опстанка, политичке и националне равноправности српског народа у послијератној дејтонској БиХ. Дмичић указује да 9. јануар 1992. године има снажно симболичко значење. "Он је означио артикулацију воље српског народа да остане у заједничкој држави са Србијом и другим дијеловима тадашње Југославије који су то исто жељели, односно да не прихвати одлуке које су доношене без његовог учешћа и сагласности. Тај датум је постао симбол политичког јединства, националне самосвијести и настојања да се очува континуитет државноправног статуса српског народа у БиХ", истакао је он. Дмичић је напоменуо и да је Дан Републике - 9. јануар споран за бошњачке политичке елите и дио међународне заједнице и зато што у њему виде неоправдано симбол ратног почетка, једностраног политичког дјеловања и конфесионалне искључивости, као и изазов постојећем уставноправном поретку БиХ. "Управо супротстављена тумачења овог датума показују да питање 9. јануара није само спор око празника, већ одраз дубоких и још неусаглашених модела и визија прошлости и будућности БиХ", појаснио је он. Дмичић је навео да се одлука Уставног суда БиХ, којом је 9. јануар као Дан Републике Српске проглашен неуставним, заснивала на специфичном уставноправном тумачењу принципа једнакости, недискриминације и секуларности државе, како су они формулисани у Уставу БиХ и Европској конвенцији за заштиту људскх права и основних слобода и њеним протоколима, који имају директну примјену у уставном поретку БиХ и који ће "имати приоритет над свим другим законима". "Уставни суд се, при доношењу ове одлуке, није само бавио историјским или политичким значајем и значењем 9. јануара, већ је потпуно неуставно и ненадлежно формално-правно анализирао усклађеност ентитетског празника са уставним стандардима", рекао је он. Дмичић наводи да се правни механизми Републике Српске у одбрани права да обиљежава 9. јануар – Дан Републике крећу у распону од нормативног прилагођавања и уставне аргументације, преко позивања на демократски легитимитет и међународне стандарде, до дугорочне стратегије уставног дијалога као дијела ширег и трајног уставноправног дискурса унутар мултиетничке и сложене државне заједнице БиХ. Девети јануар се слави као Дан Републике Српске јер је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Република српског народа у БиХ.