СЛУЖЕН ПОМЕН КОД СПОМЕН-БИСТЕ СПОМЕНКА ГОСТИЋА

ДОБОЈ, 9. ЈАНУАРА /СРНА/ - У порти Цркве Рођења Пресвете Богородице у Добоју данас је поводом Дана Републике - 9. јануара, служен помен и положен вијенац код спомен-бисте Споменка Гостића, најмлађег одликованог борца Војске Републике Српске.

Протојереј Недељко Горановић рекао је новинарима да се помен Гостићу и свим Србима страдалим од Косовског боја до данас, бранећи своју вјеру и отаџбину, одаје на дан када православна црква слави Светог првомученика и архиђакона Стефана. Он је навео да је Свети Стефан и крсна слава Немањића. Вијенац је положила делегација добојске организације Младих социјалдемократа, чији је предсједник Алекса Мирчетић рекао да живот и дјело четрнаестогодишњег Гостића, који је одбио на напусти родни крај Јовиће на Озрену и погинуо бранећи га, треба да буде примјер данашњим младима како се воли слобода и чува отаџбина Република Српска. Он је поручио да је за младе Република Српска једина отаџбина коју треба бранити, економски развијати и учинити просперитетном. Протојер-ставрофор Растко Максимовић, током јутрошње службе у Спомен-храму Рођења Пресвете Богородице, поручио је да је Свети Стефан први пострадао за вјеру Христову, чије рођење је нада за човјечанство, због чега није случајно да се на данашњи дан прославља и Дан Републике Српске. Он је позвао људе, без обзира на разлике у мишљењу, да поштују Дан Републике Српске, за коју су многи дали животе да би данас српски народ живио у слободи. Споменко Гостић је рођен 15. августа 1978. године у Добоју, а као припадник Војске Републике Српске погинуо је од гранате 20. марта 1993. године, недалеко од свог села Јовићи на Озрену. Tада је, осим њега, живот изгубило још пет српских војника. Гостић је одликован постхумно Златном медаљом за храброст "Милош Обилић" од предсједника Србије Александра Вучића. Девети јануар се слави као Дан Републике Српске јер је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Република српског народа у БиХ. Основали су је српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима која су се тицала опстанка Југославије и након што су припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба, који су имали конститутивни статус.