БОГУНИЋ: УСКОРО ТУЖИЛАЦ ЗА САРАДЊУ СА ЕУРОЏАСТОМ

САРАЈЕВО, 13. ЈАНУАРА /СРНА/ - Предсједник Високог судског и тужилачког савјета БиХ /ВСТС/ Санин Богунић изјавио је Срни да би БиХ ускоро требала добити тужиоца за везу са Агенцијом ЕУ за сарадњу у кривичном правосуђу /ЕУРОЏАСТ/ што ће имати посебан значај за ефикасније процесуирање кривичних дјела организованог криминала.

Богунић је указао да ће БиХ тако добити своју тачку оперативне, правне и стратешке сарадње у предметима који прелазе границе једне земље јер организовани криминал има управо такав карактер. Он је навео да су, након дужег времена, створени услови и за примјену Споразума између ЕУРОЏАСТ-а и надлежних органа БиХ за правосудну сарадњу у кривичним стварима из 2024. године, те да је тај процес у току и да га води Министарство правде у Савјету министара. На питање да ли је БиХ учинила довољно када је ријеч о подизању оптужница и рјешавању кривичних дјела организованог криминала, Богунић указује да је важно посматрати шири контекст, али и конкретне показатеље којe сматра као "врло задовољавајуће". "Од 2021. до 2025. године тужилаштва у БиХ су ријешила укупно 575 предмета организованог криминала, укључујући 59 предмета организованог криминала високог нивоа. У истом периоду подигнута је 161 оптужница, од чега 40 у предметима организованог криминала високог нивоа. Ови подаци указују на континуитет рада и стабилан институционални одговор на најтеже облике криминалитета. Можемо рећи да су врло задовољавајући", оцијенио је Богунић. Он је рекао да је посебно важно нагласити да одређени број предмета у овом периоду произлази из доказа добијених путем дешифрованих комуникација са платформи као што су "Скај" и "Аном", што је значајно промијенило начин на који се воде истраге организованог криминала. "Овакви предмети су изузетно сложени, јер подразумијевају анализу велике количине дигиталних доказа, међународну правну помоћ и усклађивање са стандардима заштите људских права. Упркос тим изазовима, тужилаштва су успјела да дио ових предмета доведу до фазе оптужења и окончања поступака", истакао је Богунић. Богунић је навео да ВСТС БиХ и тужилаштва у БиХ већ дуже континуирано раде на процесу унапријеђена сарадња између тужилаштава и полицијских агенција, како на нивоу БиХ, тако и на ентитетском и кантоналном. "Заједнички истражни тимови, раније укључивање тужилаца у истраге и унапријеђена размјена информација допринијели су ефикаснијем процесуирању сложених предмета организованог криминала", каже Богунић. Он напомиње да је посебан фокус стављен на стручно усавршавање тужилаца, нарочито у областима финансијских истрага, дигиталних доказа, криптованих комуникација и међународне правне сарадње. "У оквиру тужилаштава развија се и специјализација тужилаца за предмете корупције и организованог криминала што омогућава континуитет, уједначену праксу и квалитетније вођење поступака", појаснио је Богунић. ОПТУЖЕНИ И ОСУЂЕНИ ЧЕСТО БЈЕЖЕ Када је ријеч о процесуирању предмета ратних злочина, Богунић наводи да бројни предмети још нису ријешени, те да је један од проблема што се знатан број оптужених и осуђених налази ван граница БиХ. "Једна од препрека у раду на најсложенијим предметима категорије један јесте и чињеница да се значајан број осумњичених и оптужених лица налазе у сусједним земљама или шире, па ће, без унапређења регионалне сарадње, процес бити успорен без обзира на капацитете унутар БиХ", оцијенио је Богунић. На питање каква је сарадња са другим земљама када је ријеч о рјешавању и предмета ратних злочина, организованог криминала и других облика кривичних дјела, Богунић је одговорио да статистички посматрано, закључно са септембром 2025. године 49 одсто од укупног броја неријешених предмета ратних злочина у свим тужилаштвима у БиХ чине предмети неријешени усљед недоступности осумњиченог. "Функционисање механизма регионалне сарадње у предметима ратних злочина са процесном сметњом недоступности осумњиченог или оптуженог лица и даље не удовољава претпоставкама благовременог привођења правди свих починилаца и не даје резултате који су сразмјерни броју преосталих предмета. Предметна проблематика је двојака и обухвата међународну и домаћу димензију", навео је Богунић. Он је рекао да ВСТС БиХ сматра да све надлежне институције законодавне, извршне и судске власти, међународне организације, као и Међународни резидуални механизам за кривичне судове, треба да предузму све неопходне мјере како би се механизми регионалне сарадње у процесуирању предмета ратних злочина у потпуности искористили и додатно унаприједили. На питање шта би требало предузети да се спријечи да лица која су осуђена или оптужене бјежећи ван граница БиХ избјегавају правду, Богунић каже да кривичнопроцесно законодавство у БиХ не познаје институт суђења у одсуству, односно да закон изричито забрањује суђење без присуства оптуженог на главном претресу. "Наведена законска рјешења, нажалост, често омогућавају оптуженим лицима за разна кривична дјела, која имају и држављанства других земаља /већином сусједних/ да бјежећи ван граница БиХ, макар привремено не буду доведени пред лице правде, упркос постојећим споразумима о изручењу оптужених и осуђених држављана које је БиХ потписала са сусједним земљама", оцијенио је Богунић. Када се говори о фикасности процесуирања најсложенијих предмета ратних злочина, Богунић указује да је ријеч "о сложеном процесу који укључује сарадњу различитих институција, како у земљи тако и на међународном нивоу". Богунић каже да има утисак да се све што је лоше у постконфликтном друштву, жели пребацити на правосуђе које, како наводи, "ни у доста уређенијим друштвима, не може ријешити све проблеме". ДИСЦИПЛНИСКИ ПОСТУПЦИ ПРОТИВ ШЕСТ ЛИЦА ИЗ ПРАВОСУЂА ЈЕР НИСУ ДОСТАВИЛИ ПОДАТКЕ О ИМОВИНИ На питање колико носилаца правосудних функција није доставило податке о имовини и да ли су покренути поступци против њих, Богунић је одговорио да на дан 30. децембра 2025. године, извјештај није доставило девет активних носилаца правосудних функција, од којих је против шест покренут дисциплински поступак због дисциплинског прекршаја, према Закону о ВСТС-у БиХ. Он је навео да то није учинило ни 62 обвезника чији је мандат завршен против којих ће бити покренути прекршајни поступци пред надлежним судовима. "Припрема појединачних захтјева за покретање прекршајних поступака је у току", додао је Богунић. Богунић је оцијенио да је за боље резултате рада судова потребно извршити измјене и допуне процесног законодавства на што је ВСТС БиХ указивао извршној и законодавној власти упућивањем иницијатива као што су за измјене и допуне закона о извршном поступку, закона о парничном поступку, са посебним нагласком на жалбени поступак. "Потребно је да извршна власт обезбиједи достатна финансијска средства за рад судова како би се започете реформе учиниле одрживим. Са аспекта тужилачког система, реформа правосуђа у БиХ донијела је значајне промјене, с посебним фокусом на повећање независности и одговорности тужилаца. Имплементација механизама за заштиту тужилаца од политичког утицаја представљала је кључни корак ка јачању њихове аутономије, уз истовремено повећање одговорности према јавности", напоменуо је Богунић.