Србија
15.01.2026
08:49:00
ЈОВАН ЦВИЈИЋ - ОСНИВАЧ АНТРОПОГЕОГРАФИЈЕ И ПРЕДСЈЕДНИК АКАДЕМИЈЕ
БИЈЕЉИНА, 15. ЈАНУАРА /СРНА/ - Чувени српски географ Јован Цвијић /1865-1927/, који је био оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији, умро је 16. јануара 1927. године.
Током каријере, Цвијић је био предсједник Српске краљевске академије и Српског географског друштва, те ректор Универзитета у Београду. Веома су значајни Цвијићеви радови о морфологији и хидрографији динарског крша и других крашких предјела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, као и студије о јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском базену, те о миграцијама југословенских народа. Одиграо је изузетну улогу као савјетник српске делегације на мировним преговорима у Паризу послије Првог свјетског рата. Цвијићева дјела су: "Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије", "Антропогеографски проблеми Балканског полуострва", "Балканско полуострво и јужнословенске земље", "Геоморфологија", "Етногеографске карте југословенских земаља", "Географска карта Југославије" и "Говори и чланци". Цвијић је цијели живот посветио проучавању Србије и Балканског полуострва, путујући скоро сваке године по региону. Осим чисто географских проучавања, бавио се и геологијом /геоморфологијом, тектоником, палеогеографијом и неотектоником/. Његова монографија о карсту изазвала је веома повољне оцјене у европским научним круговима, а приступна академска бесједа о структури и подјели планина Балканског полуострва, на основу геолошко-тектонске грађе, прославила га је као првог јужнословенског геотектоничара. Цвијић се бавио и проучавањем балканских психолошких типова. Оно што карактерише његов научни рад, јесте утицај климе и рељефа на грађу човјека, уз наглашавање да је човјек екосензибилно биће. Приликом оснивања Универзитета у Београду 1905. године, био је међу првих осам редовних професора који су бирали остали наставни кадар, јер су тада сви професори и сарадници укинуте Велике школе били стављени на располагање. Цвијић је основао Географски завод Филозофског факултета 1893. године и био његов управник од оснивања до 1927. године. Био је два пута ректор Универзитета у Београду 1906/1907. и 1919/1920. године. Постављен је указом за предсједника Српске краљевске академије 1921. године. Цвијић је био дописни члан Академије наука СССР-а, Југословенске академије наука и умјетности, атинског Ученог друштва Парнасос, те почасни доктор Сорбоне и Карловог универзитета. Био је носилац енглеске, француске и америчке медаље за научне радове.
Србија
прије 6 минута
ПРИЈЕ 27 ГОДИНА СРУШЕН "НЕВИДЉИВИ" АМЕРИЧКИ "Ф-117"
БИЈЕЉИНА, 26. МАРТА /СРНА/ - Војска Југославије је 27. марта 1999. године срушила мит о америчком "невидљивом" ловцу бомбардеру "Ф-117", оборивши га и...
прије 22 минута
СВРГНУТ РЕГЕНТ ПАВЛЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ
БЕОГРАД, 26. МАРТА /СРНА/ - У официрском пучу у зору 27. марта 1941. године свргнут је југословенски регент кнез Павле Карађорђевић и на пријесто дове...
прије 11 сати
АРСИЋ: ВИШЕ ОД 2.400 СТУДЕНАТА ПОДНЕЛО ПРИЈАВУ ЗА БОРАВИШНУ ДОЗВОЛУ
КОСОВСКА МИТРОВИЦА, 25. МАРТА /СРНА/ - За боравишне дозволе на Косову и Метохији, потребне претежно у сектору школства и здравства, до сада се пријави...
прије 13 сати
ВУЧИЋ: НЕЋЕ БИТИ ПРОБЛЕМА СА НОВИМ ГАСНИМ АРАНЖМАНОМ, РУСИ СУ УВЕК БИЛИ ПОУЗДАН ПАРТНЕР
БЕОГРАД, 25. МАРТА /СРНА/ - Предсједник Србије Александар Вучић сматра да ће током разговора са руским предсједником Владимиром Путином бити пронађено...
прије 14 сати
МАЛИ: У НАРЕДНИХ ПАР ДАНА РАЗГОВОР ВУЧИЋА И ПУТИНА О ГАСНОМ АРАНЖМАНУ
БЕОГРАД, 25. МАРТА /СРНА/ - Предсједник Србије Александар Вучић би у наредних пар дана требало да разговара са руским предсједником Владимиром Путином...
прије 15 сати
САРАДЊА БУДИМПЕШТЕ И БЕОГРАДА ДОСТИГЛА ИСТОРИЈСКИ ВРХУНАЦ
БЕОГРАД, 25.МАРТА /СРНА/ - Билатерални односи Србије и Мађарске су по квалитету и интензитету у посљедњих 15 година достигли историјски врхунац, оције...