ПАВЛЕ СИМИЋ - МАЈСТОР ЗА ИКОНОСТАСЕ И ПОРТРЕТЕ

БИЈЕЉИНА, 16. ЈАНУАРА /СРНА/ - Српски сликар Павле Симић /1818-1876/, који се прославио сликајући иконостасе и портрете, умро је 17. јануара 1876. године.

Симић је рођен у трговачкој породици, али је рано остао без родитеља, па га је прихватио дјед, свештеник у Старој Кањижи. Гледајући иконостасе тада познатог Теодора Илића Чешљара, Павле је ту пожелио да се бави умјетношћу. Средњу школу учио је у Сомбору и Суботици, а затим је прешао у Нови Сад у радионицу сликара Алојзија Кастање, Италијана из Мантове. Потом је Симић отишао у Беч гдје је уписао Сликарску академију. Студирао је на одсјеку Историјског сликарства код Јозефа Фириха и одликован је Гунделовом наградом за истакнуте ђаке. Први његов озбиљан рад је иконостас цркве у Пирошу. Затим долазе иконостаси манастира Кувеждина, цркве у Шапцу, пријестоне иконе у Старом Футогу, иконостас цркве у Ђурђеву, цркве у Сенти и Николајевске цркве у Новом Саду. У црквеном сликарству био је под великим утицајем бечких назарена. "Мек" по колориту, полагао је нарочито пажњу на композицију и јасан хармоничан цртеж. Ипак, Симић је далеко значајнији као портретиста. Урадио је приличан број портрета, разних величина. Павле Симић се истакао као озбиљан, строг цртач, а у боји као осјећајан и "прозиран" сликар.