ПАРАСТОС СРБИМА УБИЈЕНИМ ПРИЈЕ 33 ГОДИНЕ У СКЕЛАНИМА, ПРИСУСТВУЈЕ И ДОДИК

СКЕЛАНИ, 16. ЈАНУАРА /СРНА/ - Код централног споменика у Скеланима у току је парастос за 305 српских цивила и војника из овог и сусједних села, од којих су 69 муслимански ратници убили на данашњи дан прије 33 године.

Парастосу који служи скелански јереј Срђан Лаловић, присуствују сродници убијених Срба, лидер СНСД-а Милорад Додик, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Српске Небојша Видаковић. Међу присутним су и представници бројих удружења која чувају традицију ослободилачких ратова из Српске и Србије, као и више општина овог краја са обје стране Дрине. Након парастоса биће положено цвијеће код Спомен-обиљежја. Настављајући етничко чишћење средњег Подриња и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице под командом Насера Орића напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана. Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле. Тог дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине страдалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце. Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се воде као нестали. Становници су тражили спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем Дрине. Мост на Дрини, преко којег се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију, био је под сталном митраљеском и снајперском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини страдало највише цивила, као и у таласима хладне Дрине. Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су избјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени непријатељским куршумима. Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су преживјела и данас живе у Сребреници са оцем Мирком. Тада малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без цијеле породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи и сестра, а братовљеве посмртне остатке још није пронашао. Кућа му је обновљена 16 година након рата. Након уништавања више од стотину српских села и заселака у братуначкој и сребреничкој општини током 1992. године, муслиманске снаге са Орићем на челу, на Божић 1993. године заузеле су Кравицу и још неколико српских села у њеном окружењу починивши стравичан масакр над цивилним становништвом. Девет дана касније услиједио је свеобухватан напад на Скелане и околна села уз учешће више хиљада припадника муслиманских јединица и, према Орићевом плану, то је требало да буде завршни ударац српском народу и његово уништење или потпуни прогон са простора сребреничке општине о лијеве обале Дрине. За та два дана, на Божић у Кравици и 16. јануара у Скеланима Орићеви џелати убили су 118 Срба од којих више од половине цивила и ранили чак 345 особа од којих су двије трећине били цивили. Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села. Нису стигли до Црвице и њених заселака, те Петриче и то су једина српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату. За бројне масовне злочине које су муслиманске снаге починиле над Србима у Подрињу, па и за ове у Скеланима, ни након 33 године нико није одговарао, а нису били обухваћени ни оптужницом против Орића у процесу пред Судом БиХ који је окончан његовим ослобађањем.