ПРАВОСУЂЕ БиХ ИЗАЗИВА НАЈВЕЋУ КРИЗУ И НЕПОВЈЕРЕЊЕ

СРЕБРЕНИЦА, 16. ЈАНУАРА /СРНА/ - Једностран однос правосуђа БиХ према жртвама и непроцесуирање починалаца злочина над српским народом, а континуирана салушавања чланова породица убијених Срба у тужилаштву и њихово малтретирање неприхватљиви су за српски народ, рекли су учесници обиљежавања 33 године од страдања мјештана Скелана код Сребренице у посљедњем рату.

Учесници скупа су указали да правосуђе својом пристрасношћу изазива највеће неповјерење и раздор у БиХ. Поводом 33 године од страдања Срба данас је служен парастос, одата почаст жртвама, прислужене свијеће и положено цвијеће код Централног споменика у Скеланима. Парастос је служен за 305 српских страдалника из овог мјеста и околних села у протеклом рату, од којих је 69 убијено 16. јануара 1993. године. Начелник општине Сребреница Милош Вучић рекао је да Срби никада неће одустати од истине и правде и утврђивања одговорности оних који су починили злочин над Србима у Скеланима и околини, а који су убијали дјецу и жене. "Сјећање на српске жртве је неопходно његовати и преносити истину млађима да не доживе сличну судбину", истакао је Вучић. Он је поставио питање Тужилаштву и Суду БиХ, зашто нико за 33 године није одговарао за почињени злочин у Скеланима и још мноштво масовних злочина над Србима у средњем Подрињу. Вучић је рекао да су те злочине починиле муслиманске оружане снаге из Сребренице под командом Насера Орића, који се, умјесто да одговара за злочине, третира као херој у Федерацији БиХ. "Док је такав пристрасан и необјективан однос правосуђа према жртвама и злочинцима не може се говорити о повјерењу, помирењу и суживоту у БиХ, нити о њеној перспективи", нагласио је Вучић. Он је подсјетио на велика српска страдања у Подрињу у посљедњем рату када је настарадао највећи број цивила, што говори о геноцидним намјерама муслиманске стране. "Нажалост, нико за те злочине још није одговарао. За злочине су суђени само Срби, иако никада нису убијали цивиле, а овдје су масовно убијани српски цивили, али међународни и Суд БиХ игноришу ту чињеницу", истакао је Вучић. Он је рекао да је српски народ у Српској и Србији и данас изложен огромним притисцима, да Суд БиХ суди предсједнику Српске Милораду Додику за то што је поштовао одлуку Народне скупштине Републике Српске, а не нелегитимног странца. "Када су били јединствени, Срби су се увијек одупрли свим притисцима и зато позивам на српско јединство које је гарант успјешног одупирања западним и притисцима из Сарајева", закључио је Вучић. Предсједник Удружења ветерана из Скелана Бранислав Глигић био је учесник догађаја 16. јануара 1993. године када је околна села и Скелане напала 128. муслиманска дивизија из Сребренице. "Скоро цијела дивизија, односно више од 10.000 муслиманских војника кренуло је на један мањи српски батаљон и упали су у села правећи масакр, покољ, пљачку и паљевину. Убијали су све редом", присјетио се Глигић. Он је истакао да су скоро сви погинули у Скеланима били цивили и да су убијени док су бјежали према Дрини, на мосту према Бајиној Башти у Србији или препливавајући Дрину. "Овдје је почињен геноцид. Овдје је у рату побијена трећина становника бивше општине Скелани и то двије трећине цивила, а нико није одговарао. Не може то тако, од овакве државе нема ништа и нема суживота ако се једнима суди, а други се штите и опструише подизање оптужница за злочине над Србима у овом крају", поручио је Глигић. Чланови породица настрадалих не желе да говоре о раду правосуђа БиХ у које су изгубили повјерење и све се своди на закључак да "свједоци умиру, а правде још нема и да правосуђе свјесно опструише процесуирање починилаца злочина над Србима". Од 305 убијених Срба из Скелана и околних села у посљедњем рату више од половине су били цивили, жене, дјеце и старци. Настављајући етничко чишћење средњег Подриња и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана. Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле. Тог дана убијено је 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце. Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених, половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а четворо се још воде као нестали. Становници су тражили спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем Дрине. Мост на Дрини, преко којег се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију, био је под сталном митраљеском и снајперском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима хладне Дрине. Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су избјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени непријатељским куршумима. Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су преживјела и данас живе у Сребреници са оцем Мирком. Тада малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без цијеле породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра, а братове посмртне остатке још није пронашао. Кућа му је обновљена 16 година након рата. Након уништавања више од стотину српских села и заселака у братуначкој и сребреничкој општини током 1992. године, муслиманске снаге предвођене Орићем, на Божић 1993. године заузеле су Кравицу и још неколико српских села у њеном окружењу, починивши стравичан масакр над цивилним становништвом. Девет дана касније услиједио је свеобухватан напад на Скелане и околна села уз учешће више хиљада припадника муслиманских јединица и, према Орићевом плану, то је требало да буде завршни ударац српском народу и његово уништење или потпуни прогон са простора сребреничке општине и лијеве обале Дрине. За та два дана, на Божић у Кравици и 16. јануара у Скеланима Орићеви џелати убили су 118 Срба од којих више од половине цивила и ранили чак 345 особа од којих су двије трећине били цивили. Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села. Нису стигли до Црвице и њених заселака, те Петриче и то су једина српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату. За бројне масовне злочине које су муслиманске снаге починиле над Србима у Подрињу, па и за ове у Скеланима, нико није одговарао, а нису били обухваћени ни оптужницом против Орића у процесу који се окончао његовим ослобађањем у Суду БиХ.