ГОРЊИ ПРИБАЊ МОЖДА КРИЈЕ ОСТАТКЕ НАЈСТАРИЈЕГ САКРАЛНОГ ОБЈЕКТА У БиХ

Локалитет Горњи Прибањ јесте неистражен, али и данас постоје остаци цркве која, према вјеровању мјештана, датира из 1240. године. Када би се неко од врсних археолога одлучио на истраживања којим би се све и научно поткријепило, каже Самарџија, вјероватно би Црква Светих Петра и Павла била један од најстаријих православних сакралних објеката у БиХ

ПАЛЕ, 25. ЈАНУАРА /СРНА/ - Стећци нису подизани само око православих гробаља, већ и у оквиру црквених порти, а управо таква била је и Црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу из 13. вијека, чији се остаци налазе у Горњем Прибњу, у општини Пале. Историчар Свјетлана Самарџија прича за Срну да је Црква порушена 1530. године и да је већи дио камена, највјероватније, одвезен у Сарајево и уграђен у Бегову џамију. "Не зна се да ли је то тачно, али становништво Горњег Прибња и дан-данас говори да јесте. Они мисле да су црквена улазна врата уграђена у Бегову џамију и никада нису помјерена одатле. За сада, то је прича, али гдје има приче има и одређене истине", наводи Самарџија. Она каже да се као примарни историјски извори најчешће узимају повеље, писма, архивска грађа, затим материјално културно-историјско насљеђе, док је тек на трећем мјесту народно предање, које некада може да поткријепи све. Самарџија указује да о значају овог храма у Горњем Прибњу говори и то да тамошње становништво из генерације у генерацију до данас баштини традицију да стоку никада не пушта на тај локалитет. Она каже да је занимљиво и преношење предања о Петровдану, о чему најбоље свједочи чињеница да је освештање паљанске Цркве Успења Пресвете Богородице било управо на тај празник, који се посебно слави на Палама. Самарџија истиче да локалитет Горњи Прибањ јесте неистражен, те да и данас постоје остаци цркве која, према вјеровању мјештана, датира из 1240. године. Када би се неко од врсних археолога одлучио на истраживања којим би се све и научно поткријепило, каже Самарџија, вјероватно би Црква Светих Петра и Павла била један од најстаријих православних сакралних објеката у БиХ. "Упокојени професор Ђорђе Јанковић много је волио да обилази те локалитете и, помињући Горњи Прибањ, поменуо је још једну цркву која је мање позната у мјесту Врхпрача, подно Јахорине. То је била црква великих димензија која је чак била једно од епископских сједишта", наводи Самарџија. Она каже да се Црква Светих Петра и Павла налазила на пола пута између два тадашња утврђења, и то Горњих Пала на Врелу Миљацке и Ходиђеда у Булозима, као једног од стоних градова. Самарџија напомиње да општина Пале и град Источно Сарајево у свом грбу баштине територијалну традицију властелинске средњовјековне породице Павловић, те наглашава да овај крај има много да покаже. "Колико је то значајно, за нас историчаре енормно, али сам сигурна да се од оваквих локалитета може направити, ако не добар вјерски, онда добар туризам", поручује Самарџија. Видео-репортажу можете погледати на Срнином каналу на "Јутјубу".