БОСНИЋ: НАКОН ОЈКАЧЕ И СИЊСКЕ АЛКЕ ХРВАТИ СЕ ДРЗНУЛИ ДА УКРАДУ И БАДЊАК

БЕОГРАД, 24. ЈАНУАРА /СРНА/ - Предсједник Покрета Срба Крајишника Миле Боснић упозорио је да, осим свакодневних националистичких испада широм Хрватске, Хрвати крајње перфидно настављају да присвајају све српско, па и обичаје за Бадњи дан, који припадају искључиво православном хришћанском насљеђу у тој земљи.

Боснић је рекао да је остао затечен када је сазнао да је, одједном, обичај у вези са бадњаком постао "хрватски". "Они нама сада краду и бадњак. Они ће и то нама, Србима, одузети као неко нематеријално духовно богатство. Хрвати у Медвиђи, негдје тамо код Обровца, сијеку бадњак и читав ритуал уноса, поздрављања и паљења бадњака представљају на друштвеним мрежама као свој аутохтони обичај", изјавио је Боснић Срни. Он сматра да је оно што раде Хрвати бестидно, али да је најгоре што не знају да стану. "Најновија је припрема крађе бадњака, па ће нам отети земљу, отимају нам споменике. Запалили су нам три милиона књига. Они иду на затирање и тотално уништење свега српског. Пошто немају ништа своје, морају украсти! То је крађа и безобразлук", нагласио је Боснић. Он је указао да, докле год сеже српско памћење, католици ни у једном дијелу Хрватске ни шире у региону нису имали обичаје који се односе на бадњак. "Никад! Код католика је врло јасно, строго канонски, нема лијево, нема десно. Код њих је све врло јасно прописано и никавих бадњака нити било којих других обичаја у вези са тим даном није било. Никад, ево до сада, док није почела припрема те крађе", рекао је Боснић. Он је навео да су Хрвати у селу Лађевац код Слуња присвојили обичај прављења колача ковртањ, који православци мијесе на Мали Божић, али да је бадњак до сада био недирнут. "Тај су нам обичај украли, али ово што се тиче бадњака нигдје и никад није био обичај ни у Далмацији, ни у Посавини, ни у Федерацији БиХ, ни у Републици Српској, ни у Србији, гдје год има католика", рекао је Боснић. Он је нагласио да је много тога што су Хрвати до сада у српском незнању и непажњи присвојили, те указао да би путем институција требало провјерити шта се све нашло на њиховом списку нематеријалне баштине. Боснић је навео да је све дужи списак српских обичаја које су Хрвати присвојили и већ уписали или намјеравају да упишу као своје нематеријално културно насљеђе. "Сињску алку су нам узели, ојкачу су узели. Замислите, они су ојкачу заштитили као своје нематеријално благо и онда бране да се она пјева на такмичењу у Петрињи", рекао је Боснић. Он је указао да се ојкача, која се од 2010. године налази на репрезентативној листи нематеријалног културног насљеђа човјечанства као насљеђе Хрватске, може данас чути свуда гдје живе прогнани Крајишници, а понајмање у Хрватској. "Свима је јасно чија је стварно ојкача, али на репрезентативној листи она је хрватски обичај", указао је Боснић. Боснић је нагласио и да је сињска алка српска витешка игра која се одржава у првој седмици августа у Сињу у знак сјећања на величанствену побједу над турским освајачима 14. августа 1715. године. "На тај дан је 700 српских војника из Сиња успјело да одбије навалу војске турског сераскера Мехмед-паше Челића. Тада у том дијелу Далмације и није било Хрвата", рекао је Боснић.