ПОРУКЕ ИЗ ДАВОСА ЗА СРПСКУ

БАЊАЛУКА, 26. ЈАНУАРА /СРНА/ - Иако је свијет у економском смислу одавно ушао у период мултиполарности, у политичком се налази у стању опште дезоријентисаности, која нарушава предвидљивост, а самим тим и економску и политичку стабилност, сматра стручњак за међународну и економску политику Немања Плотан.

Колумну Немање Плотана за Срну објављујемо у цијелости: Годишњи скуп у Давосу који организује Свјетски економски форум, окупио је и ове године велики број свјетских званица, а главна тема је била будућност глобалног политичког и економског поретка. Забринути грађани свијета гледали су свјетске лидере и експерте како исцртавају нови правац у којем се креће човјечанство. У низу говора, два су се посебно истакла - говор предсједника САД Доналда Трамп и премијера Канаде Марка Карнија. Доналд Трамп је наступио са изразито тријумфалним и трансакционим наративом. Говор је био фокусиран на тврдњу да су САД ушле у период снажног економског раста захваљујући комбинацији пореских олакшица, дерегулације, енергетске експанзије и оштре трговинске политике. Тарифе је представио као легитимно средство заштите америчке економије и начин да се, како је рекао, исправе деценије нефер односа у глобалној трговини. Посебан акценат ставио је на повратак индустрије у САД, енергетску независност и технолошку доминацију, нарочито у области вјештачке интелигенције. У геополитичком дијелу говора, Трамп је био једнако директан. Нагласио је да савезништва, укључујући и НАТО савез, морају бити заснована на јасној расподјели трошкова и користи, те да САД више неће сносити несразмјеран терет без адекватне противуслуге. Питање Гренланда представио је као чисто безбједносно и стратешко, уз поруку да је америчка моћ кључни гарант стабилности Запада. Цијели наступ био је прожет ставом да глобални поредак не функционише на основу апстрактних правила, већ на основу снаге, преговора и интереса, те да ће Америка у том оквиру отворено и без задршке бранити сопствене циљеве. Говор који је одржао премијер Канаде Марк Карни проглашен је од многих као најбољи говор на читавом самиту. Карни је изашао са тезом да је досадашњи међународни поредак заснован на правилима фактички завршен и да свијет не улази у постепену транзицију, већ у отворену пукотину. Према његовом виђењу, ера у којој су се и велике и средње државе позивале на универзална правила била је дјелимична фикција која је функционисала док је постојала снажна америчка хегемонија. Данас, како је нагласио, велике силе све отвореније користе економију као инструмент моћи: трговину, финансије и ланце снабдијевања претварају у средства притиска. Због тога Карни сматра да је опасно "живјети у илузији" стабилног поретка који више не штити слабије актере. У том контексту, Карни је позвао средње силе да напусте пасивну адаптацију и да граде сопствену стратешку аутономију, али не кроз изолацију. Говорио је о потреби јачања домаћих капацитета – у енергији, храни, одбрани, индустрији и финансијама – уз истовремено стварање флексибилних коалиција са државама сличних интереса. Његов концепт "реализма заснованог на вриједностима" подразумијева прихватање реалности сукоба великих сила, али и покушај да се кроз заједничко дјеловање очува простор за суверенитет, стабилност и дугорочну сарадњу. Кључна порука била је да се стари поредак неће вратити и да се нова правила морају градити у пракси, а не у декларацијама. Након Карнијевог говора у Давосу, амерички предсједник је повукао позив Канади да се придружи новоуспостављеном америчком "Одбору за мир", тијелу које је Бијела кућа представила као нову међународну организацију за рјешавање конфликата. Иако Трамп у јавној објави није навео формални разлог за ову одлуку, у Вашингтону је она широко протумачена као директна реакција на Карнијево упозорење о "пукотини" у поретку предвођеном САД и његов позив средњим силама да се удруже против економске присиле великих актера. Сам "Одбор за мир" замишљен је као структура са снажном централном улогом америчког предсједника, који би имао одлучујућа овлашћења, а чланство би се, према америчком приједлогу, финансирало кроз високе чланарине за сталне чланове. Канада је раније сигнализирала спремност да се укључи, али без прихватања финансијског дијела аранжмана, што је додатно закомпликовало односе. Паралелно с тим, и у Европи су изражене озбиљне резерве према домету и мандату овог тијела, уз оцјене да би оно могло да поткопа постојеће међународне институције, прије свега Уједињене нације. Иако је свијет у економском смислу одавно ушао у период мултиполарности, у политичком се налази у стању опште дезоријентисаности, која нарушава предвидљивост, а самим тим и економску и политичку стабилност. За мање актере у међународним односима, у које спада и Република Српска, ово представља посебан изазов, стога се поруке из Давоса требају детаљно протумачити. Кључне поруке из Давоса могу се свести на четири кључна закључка који су од посебног значаја за Републику Српску. Прво, илузија стабилног међународног поретка је окончана. И Трамп и Карни, упркос дубоким разликама у приступу, сагласни су у једном: свијет више не функционише на основу чврстих и универзалних правила. Карни то описује као "пукотину" у досадашњем поретку, док Трамп без задршке прихвата логику интереса и моћи. За мање политичке актере то значи да формални принципи све рјеђе нуде заштиту, а све чешће служе као инструмент селективне примјене. Друго, економија је постала централно средство политичког притиска. Карни упозорава да се трговина, финансије и ланци снабдијевања претварају у инструменте принуде, док Трамп отворено демонстрира такав приступ кроз тарифе, условљавања и трансакциони однос према савезништвима. У том контексту, економска слабост више није само развојни проблем, већ директна политичка рањивост. Способност да се очува фискална стабилност, енергетска сигурност и индустријска база постаје кључни елемент политичке одрживости. Треће, пасивна адаптација у новом глобалном окружењу води ка подређености. Карни позива средње силе да дјелују координисано како би очувале простор за суверенитет, док Трампова реакција према Канади показује колико брзо неслагање може произвести конкретне политичке посљедице. У свијету у којем се одлуке доносе брзо и често изван институционалних оквира, ослањање на аутоматизам међународне заштите постаје озбиљан ризик. Четврто, тренутна глобална нестабилност није привремени поремећај, већ дугорочна промјена логике међународних односа. Давос није понудио визију повратка старом поретку, већ потврду да улазимо у период продужене неизвјесности и стратешке фрагментације. За Републику Српску то значи да се будуће политичке и економске одлуке морају доносити у условима смањене предвидљивости, уз свијест да се стабилност више не подразумијева, већ се мора пажљиво и континуирано градити.