ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 3. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Данас је , уторак 3. фебруар, 34. дан 2026. До краја године има 331 данa.

1809. - Рођен њемачки композитор и диригент Феликс Менделсон, оснивач конзерваторијума у Лајпцигу, истакнути романтичар чија се дјела одликују класичарским третманом облика и хармоније. Као пијаниста дебитовао је у деветој години, у 15. је написао прву симфонију, а у 16. мајсторско дјело сценску музику за "Сан љетње ноћи", кад је започео и диригентску каријеру. С успјехом се огледао у свим музичким областима, осим у опери. Дјела: симфоније /Трећа - названа "Шкотска", Четврта - названа "Италијанска"/, увертире /"Хебриди" или "Фингалова пећина"/, клавирске композиције /"Пјесме без ријечи"/, ораторијуми /"Паулус", "Елијас"/, "Концерт за виолину и оркестар у Е-молу", соло пјесме, камерна музика. 1830. - Ослободилачки рат Грка против Турака, чијем је избијању 1821. допринио успјех Срба против истог непријатеља, окончан је на мировној конференцији у Лондону проглашењем Грчке независном краљевином. Успјеси устаника и притисак Русије, Француске и Велике Британије нагнали су Отоманско царство - које је освојило Грчку послије пада Цариграда 1453. - да јој миром у Једрену 1829. призна независност, али је сјевер Грчке ослобођен тек одлуком Берлинског конгреса, послије турског пораза у рату с Русијом 1877. и 1878. 1867. - Принц Муцухито у 14. години живота постао јапански цар Меиђи. Током његове владавине до смрти 1912. Јапан је модернизован, привредни развој је нагло убрзан и земља се од феудалне преобразила у капиталистичку и империјалистичку, с моћном армијом и индустријом. 1881. - Потписан уговор о изградњи жељезничке пруге Београд - Ниш, прве у Србији. Кнез Милан Обреновић је у јуну 1881. сребрним будаком обиљежио почетак радова, а први путнички воз ка Нишу је са београдске жељезничке станице кренуо у септембру 1884. 1906. - Руски писац Лав Толстој постао члан Српске краљевске академије. 1909. - Рођен француски филмски режисер Андре Жан Кајат, који се бавио и адвокатуром, новинарством и писањем сценарија, али је славу стекао као режисер. Филмови: "Сви смо ми убице", "Огледало са два лица", "Љубавници из Вероне", "Правда је задовољена", "Прије потопа", "Прелаз преко Рајне". 1915. - У Сарајеву објешен српски учитељ Вељко Чубриловић, један од атентатора 28. јуна 1914. на аустроугарског престолонасљедника надвојводу Франца Фердинанда. 1915. - Потпомогнута њемачком и аустроугарском артиљеријом, турска војска у Првом свјетском рату прешла Синајско полуострво и изненада напала Британце на Суецком каналу. Турски препад, поновљен и 1916, принудио је британску команду да у Египат допреми двије дивизије Индуса, с којима је прешла у офанзиву и до краја 1916. заузела Ел Ариш и Синај, а затим и цијелу Палестину. 1917. - САД у Првом свјетском рату прекинуле дипломатске односе с Њемачком, послије саопштења Берлина да ће отпочети неограничени подморнички рат. 1919. - У Паризу одржана прва сједница Друштва народа, девет дана послије оснивања прве свјетске организације. 1924. - Умро амерички државник Вудро Томас Вилсон, предсједник САД од 1913. до 1921, претходно универзитетски професор и ректор и гувернер Њу Џерсија, добитник Нобелове награде за мир 1919. Двапут је војно интервенисао у Мексику, окупирао је Хаити и Доминиканску републику. Приступио је Антанти и 1917. увео САД у Први свјетски рат против Централних сила. Као противник Октобарске револуције залагао се за војну интервенцију против СССР. Послије окончања рата одиграо је значајну улогу на мировној конференцији у Версају, чији је исход умногоме заснован на његовом плану од "14 тачака" и учествовао је у стварању Друштва народа, али је Сенат одбио да ратификује Версајски мировни уговор, послије чега су САД остале ван прве свјетске организације, претходнице УН. 1943. - Британски авиони у Другом свјетском рату бомбардовали њемачки град Хамбург. 1945. - Амерички авиони у Другом свјетском рату избацили 3.000 тона бомби на Берлин. 1958. - Потписан споразум о економској унији Белгије, Холандије и Луксембурга, којим је предвиђена потпуна привредна интеграција три земље. 1966. - На Мјесец се меко спустила прва летјелица лансирана са Земље - совјетски васионски брод без људске посаде "Луна 9", послије чега је почела да емитује ТВ сигнале. 1969. - Палестински национални конгрес изабрао Јасера Арафата за шефа Палестинске ослободилачке организације. 1973. - У Јужном Вијетнаму на основу мировног споразума потписаног у Паризу ступио на снагу прекид ватре. Споразум је налагао повлачење трупа САД, а сајгонској влади и Фронту националног ослобођења Јужног Вијетнама формирање "Националног комитета националног измирења и слоге". У коначном обрачуну снаге Фронта су, уз помоћ сјеверновијетнамске армије, у априлу 1975. до ногу потукле трупе владе у Сајгону и америчку војску, а марионетски режим се распао. Вијетнам је 1976. уједињен и избрисана је граница дуж 17. паралеле, која је ту земљу дијелила од 1945. 1977. - Предсједника Етиопије генерала Теферија Бентија и његове блиске сараднике убиле у Адис Абеби снаге лојалне потпуковнику Менгисту Хаиле Маријаму, који је диктаторски владао до маја 1991. - кад је збачен с власти и побјегао у Зимбабве. 1981. - Гро Харлем Брунтланд послије оставке Одвара Нордлија изабрана за прву жену премијера Норвешке. 1989. - Умро амерички филмски режисер и глумац Џон Касаветес, водећи представник "њујоршке школе", независне продукције која се критички интонираним филмовима супротстављала холивудским стандардима. Његове филмове одликује психолошка продубљеност у карактеризацији ликова и висок степен импровизаторске сарадње глумаца. Филмови: "Злочин на улицама", "Убице", "Дванаест жигосаних", "Розмарина беба", "Фурије", "Зашто сте ме осудили на живот", "Сјенке", "Сувише касни блуз", "Лица", "Мужеви", "Мини и Московиц", "Жена под утицајем", "Глорија", "Љубавни поток". 1992. - Предсједник Аргентине Карлос Менем потписао декрет о отварању свих докумената о нацистима који су послије Другог свјетског рата побјегли у Јужну Америку. 1993. - Послије првих вишестраначких избора у Савезној Републици Југославији у Београду конституисана Савезна скупштина. Потврђени су мандати 138 посланика у Вијећу грађана и 40 у Вијећу република. 1994. - Предсједник САД Бил Клинтон укинуо трговински ембарго заведен против Вијетнама 1975, послије америчког војног пораза у тој земљи. 1996. - У земљотресу на југозападу Кине погинуло више од 300 људи. 1997. - Чешки писац Бохумил Храбал погинуо, скочивши с петог спрата болнице у Прагу у којој је лијечен од артритиса. Настављајући традицију Јарослава Хашека, у дјелима је интензивно освјетљавао трагично-гротескне тренутке људске егзистенције. На основу његове новеле "Строго контролисани возови" Јиржи Менцл је снимио истоимени филм који је 1968. добио награду "Оскар". Остала дјела: збирке приповиједака "Говори људи", "Бисер на дну", "Часови играња за старије и искусније", "Оглас на кућу у којој више не желим да живим", "Вашарске пјесме о убиству и легенде", "Празник висибаба". 1998. - Амерички војни авион "ЕА-6Б" - летећи прениско и превише брзо, чиме је грубо прекршио правила важећа за тренажне летове - пресјекао кабл успињаче у зимском туристичком центру Кавалезе на сјеверу Италије, усмртивши свих 20 људи у гондоли која се смрскала послије пада с висине од 200 метара. Амерички војни суд је у марту 1999. ослободио кривице пилота - капетана Ричарда Ешбија, што је у Италији изазвало талас огорчених реаговања. 2000. - Француска полиција ухапсила једног од најтраженијих терориста баскијске терористичке организације ЕТА Хуана Карлоса Иглесијаса Чоузаса, званог "Гадафи". 2003. - Међународни суд правде у Хагу одбацио је захтјев СРЈ за ревизију одлуке којом се овај суд 11. јула 1996. године прогласио надлежним у процесу БиХ против СРЈ због кршења конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида. 2004. - Њемачка команда КФОР-а ускратила даље пратње монасима манастира Свети архангели код Призрена и повукла контролне пунктове из окружења, те одлучила да убудуће не допрема храну јеромонаху у владичиног дома у Призрену. 2005. - Авганистански "Боинг 737", у власништву "Кам ера", једине приватне авганистанске компаније, ударио је у планину близу Кабула. Погинуло је свих 105 путника и чланова посаде. 2006. - Египатски трајект са 1.400 људи потонуо у Црвеном мору. Спасено је око 400 путника. 2006. - У центру Москве срушио се кров пијаце "Басманаја". Погинуле су 64 особе, а више десетина је рањено. 2007. - Од експлозије камиона бомбе у центру Багдада погинуло 135 људи, док је више од 300 повријеђено. 2011. - Преминула француска глумица Марија Шнајдер /58/. Снимила је тридесетак филмова, а најпознатија је по контроверзној улози у чувеном остварењу "Посљедњи танго у Паризу" Бернарда Бертолучија, гдје јој је партнер био Марлон Брандо. 2012. - Умро Бен Газара /Бјађо Ентони Газара/, амерички позоришни, филмски и тв глумац. 2015. - Међународни суд правде у Хагу пресудио да ни Хрватска ни Србија нису одговорне за геноцид, али да је на обје стране било тешких злочина са елементима геноцида у сукобима од 1991-1995. године. 2016. - Преминуо је Јожеф Каса, дугогодишњи предсједник Савеза војвођанских Мађара, градоначелник Суботице и потпредсједник Владе Србије од 2001. до 2004. године. 2019. - Израел је почео да гради челичну баријеру дуж границе са појасом Газе која би требало да осујети палестински Хамас у изградњи тунела за нападе. Изградња ограде је услиједила послије десет мјесеци масовних једнонедјељних протеста Палестинаца дуж границе Газе и Израела. 2023. - Умро шпански модни креатор Пако Рабан.