СТОЈАНОВИЋ: СНИМЉЕНЕ ЗАВРШНЕ СЦЕНЕ ФИЛМА "ЛИНИЈА" НА САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКОЈ РЕГИЈИ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 16. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Завршне сцене филма "Линија" снимљене су данас на подручју Сарајевско-романијске регије и овај филмски караван свој пут наставља у Србији, изјавио је Срни директор филма Слободан Стојановић.

"Веома смо задовољни односом локалне самоуправе, становништва, борачких категорија, омладине и деце који су показали изузетну жељу да снимање `Линије` на овим просторима прође што успешније. Задовољство је вишестрано, јер су једнак допринос дали и статисти и цела филмска екипа, која изузетно цени гостопримство грађана Источног Сарајева, који су их додатно мотивисали за рад", рекао је Стојановић. Он је истакао да су све секторске екипа овог филма посвећеног животу и дјелу ратног хирурга Миодрага Лазића функционисале беспрекорно. Филмска екипа "Линије" данас одлази за Београд, а потом је слиједе сцене масовног укопавања на подручју Велике Моштанице. "Већ је спремљено 130 мртвачких сандука и снимићемо оно што се десило на крају рата на подручју Братунца. Нагласићу и уметничку визију ноћне сцене, која је врло сложена. Након тога селимо се на неколико дана у Ниш, у стан покојног доктора Лазића, и на друге локације да приближимо његово место, одакле је отишао и где се вратио и где је преминуо од последица короне", навео је Стојановић. Он је подсјетио да је прва клапа "Линије" била код манастира Ковиљ и додао да би и посљедња клапа требала "пасти" на истом мјесту. Према његовим ријечима, у плану је још 10 до 12 дана снимања, након чега слиједи озбиљан и захтјеван рад на постпродукцији овог филма. "Снимање квалитетних сцена је предуслов за све остало. Ако смо до сада све урадили и добили квалитет, онда нема никаквог разлога да не будемо задовољни захваљујући локалном становништву и институцијама у Источном Сарајеву, али и великој преданости свих глумаца и чланова филмске екипе, са режисером професором Драганом Елчићем на челу", рекао је Стојановић. Филм "Линија" је историјска антидрама инспирисана мотивима из "Ратног дневника" доктора Миодрага Лазића, а ради се по сценарију режисера Драгана Елчића и књижевника Жељка Пржуља, гдје посебну линију представља епски егзодус 120.000 Срба из Сарајева. Крст као метафору страдања и патње понијели су сарајевски Срби у постдејтонском, библијском егзодусу. Између својих домова и Републике Српске, одабрали су Српску и слободу у њој. Филм се реализује у продукцији "Рамонда продакшн" из Београда, продуцент је Горан Иконић, а велику улогу у снимању има и Продукција "Први кадар" Источно Сарајево, која је извршни продуцент филма за Републику Српску. Централна нит овог историјског пројекта јесте хуманост и херојско дјело доктора Лазића, али и његових колега доктора Милана Пејића и Славка Ждрала који су током Одбрамбено-отаџбинског рата спасили на хиљаде људских живота, не обазирући се на националност пацијената. Филм је посвећен лику и дјелу ратног хирурга Миодрага Лазића из Ниша, великог хуманисте и човјека који је добровољно отишао на сарајевско ратиште 1992. године у ратну болницу "Жица" како би помогао борцима Републике Српске који су умирали од посљедица рањавања јер нису имали адекватну љекарску помоћ.