ЛАНИ УКУПАН ОБИМ РАЗМЈЕНЕ СА СВИЈЕТОМ ПОВЕЋАН ЗА 2,12 МИЛИЈАРДИ КМ

САРАЈЕВО, 18. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Укупан обим спољнотрговинске размјене БиХ са свијетом прошле године у односу на претходну повећан је за 2,12 милијарди КМ, што потврђује већи интензитет међународне трговине, као и раст економских активности и интеграције са страним тржиштима, истакнуто је данас у Сарајеву на презентацији резултата коју је организовала Спољнотрговинска комора БиХ.

Вриједност извоза лани износила је 17,42 милијарде КМ, што је више за 882 милиона КМ у односу на 2024. и овај раст представља позитиван сигнал и указује на постепени опоравак страних тржишта, прије свега главних трговинских партнера БиХ. Вриједност увоза износила је 30,43 милијарде КМ, што је за 1,21 милијарду КМ више него претходне године, док је дефицит у робној размјени повећан за 359 милиона КМ и износио је 13 милијарди КМ. Предсједник Спољнотрговинске коморе Ахмет Егрлић рекао је да структура размјене остаје стабилна, да металска индустрија задржава највеће учешће, док дрвна индустрија остварује суфицит и даје значајан допринос спољнотрговинском балансу. "Посебно је важно истаћи снажну повезаност са тржиштима ЕУ и Цефта региона, гдје су домаће компаније интегрисане у регионалне и европске ланце вриједности. Раст извоза на појединим тржиштима, уз истовремену потребу даље диверзификације и јачања конкурентности, указује на потенцијал домаће привреде да у наредном периоду додатно унаприједи своју позицију на међународном тржишту", истакао је Егрлић. Стручни сарадник у Сектору за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе Белма Алихоџић рекла је да ЕУ остаје кључна за домаћи извоз, а Хрватска водећи појединачни партнер, док је унутар Цефте забиљежен најдинамичнији раст, што потврђује да регионална тржишта постају све важнији простор за пласман производа БиХ и изградњу дугорочних економских веза. "Најзначајнији трговински партнер остаје ЕУ, са више од 73 одсто укупног извоза и 66 одссто укупног увоза. Умјерен раст увоза од 2,68 одсто и снажнији раст извоза од 5,57 одсто потврђују стабилну и интензивну спољнотрговинску размјену, при чему је извоз у ЕУ повећан за 669 милиона КМ", навела је Алихоџићева. Према њеним ријечима, покривеност увоза извозом са ЕУ износи 62,7 одсто, што указује на стабилан, али и даље дефицитаран однос, при чему ЕУ задржава позицију кључног партнера и главног покретача домаћег извоза. Лани укупан извоз у земље Цефта региона износио је 2,97 милијарди КМ и већи је за 135 милиона КМ у односу на претходну годину, док је увоз био 4,74 милијарде КМ и већи је за 229 милиона КМ. Највећи обим размјене остварује се са Србијом, гдје је извезена роба у вриједности од 1,88 милијарди КМ, док је вриједност увоза износила 4,10 милијарди КМ. Алихоџићева је рекла да је на тржиште Ефте извезено 404,52 милиона КМ, те да је већи за 64,5 милиона КМ у односу на 2024, док је увоз износио 603,16 милиона КМ и већи је за 30,61 милион КМ. Према њеним ријечима, више од 70 одсто укупне размјене са Ефтом остварује се са Швајцарском, гдје је извоз достигао 344,37 милиона КМ, док је увоз износио 547,66 милиона КМ. Она је нагласила да је БиХ остварила пораст извоза на трећа тржишта од 3,6 одсто, гдје је укупно извезено 1,37 милијарди КМ вриједности робе, док је увоз износио 4,85 милијарди КМ и већи је за 9,48 одсто у односу на 2024. годину, а извоз је једино растао у Турску, док је увоз највише растао из Кине. Стручни сарадник у Сектору за макроекономски систем Амила Мочевић рекла је да је, када се посматра робна размјена у секторима привреде, евидентно повећање и извоза и увоза у скоро свим гранама, што је директно резултовало већим обимом укупне размјене. Према њеним ријечима, структура раста извоза показује да БиХ најбрже напредује у секторима енергетике, електоиндустрије и аутомобилске индустрије. "Укупан раст извоза у највећој мјери резултат је снажног повећања извоза електричне енергије, који је порастао за 30 одсто и потврдио кључну улогу енергетског сектора у извозној структури БиХ", нагласила је Мочевићева. Она је навела да су значајан допринос дали и сектори са већом додатом вриједношћу, те додала да је извоза дијелова за аутомобилску индустрију порастао за 13 одсто, а изоловане жице за седам одсто, што потврђује стабилну интеграцију домаћих компанија у европске ланце снабдијевања. Мочевићева је додала је да нафта и нафтна уља и даље представљају најзначајније увозне производе, са вриједношћу од 2,24 милијарде КМ у 2025. години, упркос паду од седам одсто. "Увоз аутомобила порастао је за девет одсто, а лијекова за осам одсто. Посебно је изражен раст увоза електричне енергије од 101 одсто, на 628,96 милиона КМ, што указује на енергетски дисбаланс и потребу за јачањем домаћих капацитета", навела је Мочевићева.