СТЕЋЦИ - ЈЕДАН ОД КЉУЧНИХ ДОКАЗА СРПСКОГ КОНТИНУИТЕТА У БиХ И РЕГИОНУ

БЕОГРАД, 25. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Историчар Салих Селимовић изјавио је Срни да је историјска наука одавно одбацила постојање богумила у средњовјековној Босни као доминантне религије и неког посебног вјерујућег народа, због чега је бесмислено свако позивање данашњих Бошњака на богумилску традицију када присвајају српско историјско насљеђе, укључујући и стећке.

"Упорно позивање на богумилску традицију као један од темеља у конституисању бошњачке нације потпуно је неутемељено јер у тадашњој Босни није било богумила као неког посебног верујућег народа. Историја као наука не признаје никакво присвајање туђег наслеђа", истакао је Селимовић. Говорећи о стећцима, које Бошњаци присвајају и у свијету представљају као своје културно насљеђе везујући их управо за богумиле, Селимовић је навео да су просторе БиХ, Старе Рашке и западне Србије, на којим постоје на десетине хиљада стећака разних облика и величина, у раном и периоду развијеног средњег вијека претежно насељавала српска племена измијешана са остацима старог балканског становништва. "То становништво било је хришћанско са изразитим елементима источног хришћанства, тачније специфичног српског православља. Богумила на тим просторима није било, према томе, нису ни могли подизати такве споменике", нагласио је он. Селимовић је прецизирао да најстарији стећци датирају из 12. вијек, а подизани су и до друге половине 15. вијека, односно до постојања средњовјековне државе Босне и нешто касније Херцеговине. "На тим просторима доминантно је било српско становништво које је исповиједало три вјере, односно били су православци, римокатолици и нешто касније крстјани. Према једном документу папе Александра Другог из 1067. године, већ тада је постојала таква чињеница", рекао је он. Селимовић је појаснио да су крстјани били припадници такозване цркве босанске, која је била самопроглашена и није је признавао ни Ватикан ни васељенски патријарх, али није била изопштена из заједнице хришћанских цркава. Он је нагласио да су стећци, стога, један од кључних доказа континуитета постојања српског становништва на простору Босне, Старе Херцеговине, Старе Рашке и западне Србије. "Тачно је да се константним позивањем на такозвано богумилство настоји доказати дисконтинуитет становништва са српским коријенима, а богумили и богумилство немају никакво историјско утемељење, па ни релевантан доказ у конституисању бошњачке нације. Све и да су постојали богумили у Босни могли су да буду само Срби", рекао је Селимовић. Он је навео да су најчешћи симболи представљени на стећцима мотиви из лова са луком и стријелом, мачевима, разним облицима крстова, домаћих и дивљих животиња, грозда, лозе, полумјесеца и сунца. "Ти симболи сигурно нису за дневнополитичке сврхе и злоупотребе. Они су релевантан одраз свог времена и народа који је живео на тим нашим просторима", рекао је Селимовић.