СТАНОЈЕ ГЛАВАШ - ЈУНАК ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА

БИЈЕЉИНА, 24. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Српски војвода Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш /1763-1815/, један од вођа Првог српског устанка, убијен је 25. фебруара 1815. године.

Убили су га Турци, искасапили његово тијело и одсјекли му главу у селу Баничина поред Смедеревске Паланке. Убиство је, послије пропасти Хаџи Проданове буне, наредио Сулејман-паша. На збору у Орашцу 1804. године Главаш је одбио да предводи Први српски устанак и на његов приједлог за вожда је изабран Ђорђе Петровић Карађорђе. Главашево херојство у боју на Делиграду, ослобађању Прокупља, опсади Београда и другим биткама опјевано је у народним пјесмама, а Ђура Јакшић је написао историјску драму о њему. Због хајдучке прошлости, учешћа у Првом српском устанку и популарности међу народом стално био под пратњом људи Сулејман-паше Скопљака. Главаш је првобитно сахрањен близу мјеста погибије, у јарузи поред пута. Турци су његову главу однијели Сулејман-паши, послије чега је дуго стајала окачена на ченгелама испред Стамбол капије, а затим је нестала, да би касније била сахрањена са тијелом. Постоје двије верзије приче о томе како је глава доспјела до гроба. Према првој, главу је кришом ноћу скинула његова полусестра Марија из Дубоне, а према другој главу је откупила његова сестра Стана од једног Турчина. Баничанци су 1902. године основали Одбор за подизање споменика Станоју Главашу, те му касније подигли камену гробницу у дворишту Цркве Светог архангела Гаврила.