ЗАКЉУЧАК УСТАВНОПРАВНЕ КОМИСИЈЕ МОЖЕ ИНИЦИРАТИ ЗАХТЈЕВЕ ЗА УСТАВНУ РЕФОРМУ

БАЊАЛУКА, 25. ФЕБРУАР /СРНА/ - Закључак Уставноправне комисије Парламентарне скупштине БиХ да високи представник нема уставну надлежност да доноси законе може оснажити аргументе о потреби редефинисиња мандата високог представника и инцирати захтјеве за уставну реформу, рекао је професор уставног права Миле Дмичић.

Дмичић је навео да је Уставни суд БиХ једини надлежан за утврђивање неуставности закона, али да недавни закључак Уставноправне комисије Парламентарне скупштине БиХ може бити почетак уставноправне расправе. Ако би Уставни суд БиХ утврдио да високи представник нема уставну и законодавну надлежност, те да су правни акти наметнути без уставног основа, Дмичић је оцијенио да би онда могао прогласити неуставност одређених норми. Дмичић је нагласио да закључак додатно продубљује спор између домаћих институција и међународног фактора и може оснажити аргументе о потреби редефинисања мандата високог представника, иницирати захтјеве за уставну реформу, произвести институционалну блокаду или политичку кризу. "Закључак Уставноправне комисије не производи непосредне правне еФекте у смислу поништавања закона или пресуда. Међутим, ако би такав став био потврђен од Уставног суда БиХ посљедице би биле дубоке, од ревизије кривичних пресуда до преиспитивања читавог концепта међународне интервенције у законодавној надлежности", рекао је Дмичић Срни. Он је навео да је питање поништавања закона које су наметнули високи представници у БиХ уставноправно, а не политичко питање и да ти акти остају важећи све док Уставни суд БиХ не заузме другачији став од досадашње праксе. "Уколико би се закључак Уставноправне комисије прихватио као правно релевантан и ако би, евентуално, Уставни суд БиХ утврдио неуставност спорних одредаба, могло би доћи до поништавања пресуда донесених на основу тих одредаба, обуставе текућих поступака, и рехабилитације осуђених лица", појаснио је Дмичић. То питање, додао је, превазилази појединачни кривични поступак и задире у природу уставноправног поретка БиХ - да ли је ријеч о сувереној и независној држави са пуним унутрашњим уставним интегритетом и ауторитетом или о сложеном међународно надзираном систему у којем суверенитет и независност државе има подијељену и условљену димензију. Истакао је да ће од одговора на та питања зависити правна судбина спорних норми, али и дугорочна стабилност уставноправног система и поретка БиХ. Дмичић, професор Правног факултета Универзитета у Бањалуци, каже да Устав БиХ не не познаје институцију високог представника у БиХ, односно не предвиђа могућност да она на било који начин учествује у стварању правног поретка у БиХ, те да нема никакву ни политичку ни правну одговорност. Када је ријеч о могућности да посланици у Парламентарној скупштини БиХ затраже поништавање свих одлука и закона које су наметнули високи представници, Дмичић је навео да је неопходно прецизно идентификовати и обавезати носиоце права и обавеза за поништавање тих одлука и закона и спровести правно обавезујуће механизме контроле уставности. "Парламентарна скупштина може донијети нови закон којим мијења или ставља ван снаге постојећи закон, али не може ретроактивно поништити правне посљедице које су већ произведене, осим у складу са уставним и кривичноправним начелима. У кривичном праву посебно важи начело забране ретроактивности, осим ако је нови закон блажи за учиниоца", истакао је Дмичић. Према његовим ријечима, неопходно је доношење амандмана на Устав БиХ, уставног закона или закона о Уставном суду БиХ, у складу са темељним начелима Устава БиХ јер ће без таквих правних аката и даље постојати правна празнина која ће стварати могућност за арбитрарност и самовољу у његовом раду. "Подвођењем Уставног суда БиХ под објективну уставну и законску правну норму избјегао би се сваки вид утицаја са стране чиме би његове одлуке биле лишене политичког контекста, што би обезбиједило његов ауторитет и легитимност и вратило му нарушено повјерење у његову независност, непристрасност и професионалност", каже Дмичић.