ЗА НЕМАЊУ ЂОРЂЕВИЋА ПУТ КА КОШАРКАШКИМ ЗВИЈЕЗДАМА КРЕЋЕ ИЗ БЕОГРАДА

БЕОГРАД, 2. МАРТА /СРНА/ - Да није било кошарке петнаестогодишњи Немања Ђорђевић, који се родио у Аустрији и са свега неколико мјесеци са родитељима одселио у Данску, вјероватно би у посјету рођацима у Србији долазио највише два пута годишње, а везе са завичајем би временом блиједиле.

Љубав према игри испод два обруча, учинила је, међутим, да он сада живи у Београду и да та веза сваким даном све јача. Немања, који свој таленат надограђује у Првој спортској кошаркашкој гимназији – Колеџу Београд, каже за Срну да је одлуку да дође на школовање у српску пријестоницу донио заједно са родитељима из једноставног разлога јер је Србија земља кошарке коју толико воли и зна да је то за њега добро. "Сигурно много боље него у Данској. Живим у дому, учим и фокусиран сам на игру", наводи Немања, који игра на позицији шутера и волио би да једног дана заигра у тиму "Црвене звезде", за коју навија. "Ту сам и кошарка је оно што радим. Мало ми недостаје породица, али моја породица је и овде", истиче Немања. Осим подршке коју му из далека дају родитељи и три сестре, за Немању је веома важна и подршка рођака у Србији, посебно дједа Предрага Димитријевића. "Деда је ту увек за мене", каже Немања. Његов дјед наводи да га радује што му је унук сада у Србији и да дијеле драгоцјене тренутке. "Он викендом најчешће долази из Београда код нас у Смедерево", говори Димитријевић, који са поносом дочекује и испраћа унука. Он напомиње да је Немањин отац, непосредно након дјечаковог рођења, добио посао у компанији "Лего" у данском Билунду и да од тада породица живи тамо. "Сем Немање, који нам се вратио", каже дјед са смјешком. Кроз школу коју сад похађа Немања прошли су прослављени српски кошаркаши Милош Теодосић, Немања Бјелица, Мирослав Радуљица, Марко Кешељ, Милан Мачван и Марко Гудурић. Да пут ка европским и свјетским кошаркашким звијездама креће из Србије, са нешто више од 15 година схватио је и дјечак из Билунда који је спреман да их досегне.