ДАН КАДА ЈЕ ГОРЈЕЛА СРПСКА ДУХОВНА ИКОНА

БИЈЕЉИНА, 3. МАРТА /СРНА/ - Двије трећине комплекса српског средњовјековног манастира Хиландар на Светој Гори уништено је у пожару 4. марта 2004. године.

Ватра, која се ширила преко кровова, потпуно је уништила дио манастирског комплекса - од игуманове келије, преко гостопримнице све до Пирга Светог Саве. Изгорјели су манастирски конаци из периода од 14. до 19. вијека и четири параклиса - мале унутрашње цркве. Пожар се ширио од димњака у конаку Игуменарија на западној страни. Монаси су у првом тренутку успјели да локализују и чак угасе пожар на доњем спрату Игуменарије. Међутим, на недоступним мјестима тињање се наставило и захватило дрвену греду која је водила до крова са друге стране зграде, запаливши дрвену кровну конструкцију прекривену каменим покривачем. Пошто је манастир, као средњовјековно насеље, сачињен од објеката у низу, пожар се веома брзо пренио преко кровне конструкције цијеле сјеверне половине манастира, све до параклиса Светог архангела Михаила и пирга Светог Саве. У првим часовима монаси су покушали да савладају стихију и да евакуишу најугроженије свештене предмете и драгоцјености. У цркви је одслужен и кратак молебан пред чудотворном иконом Богородице Тројеручице. Ватрогасци су успјели да савладају неприступачан светогорски терен и стигну тек ујутро. Конаци су горјели сатима, јер се пожар спуштао на ниже спратове постепено, након што би дрвена конструкција изгорјела и попуштала под тежином обрушених камених плоча кровног покривача. Вјетар је допринио ширењу пожара на цијелу сјеверну половину манастирског комплекса, а у исто вријеме је спријечио да се ватра пренесе јужно са Игуменарије на трпезарију краља Милутина. На тај начин највредније драгоцјености, свештене иконе и рукописно насљеђе остали су сачувани од потпуног уништења. Хиландарском братству су међу првима у помоћ притекли монаси из светогорских манастира. Сљедећег дана стигла је и помоћ саме Свештене општине Свете Горе из Кареје, грчке државе, војске и многих других. Хиландар је и раније страдавао у великим пожарима. Тако је 1722. године, по ријечима савременика, ватра гутала све од Пирга Светог Саве до Пирга Светог Ђорђа. Ипак, најразорнији пожар био је 4. марта 2004. године. Уништено је и тешко оштећено 5.897 метара квадратних, или близу 55 одсто корисне површине. Параклис Светих 40 мученика потпуно је нестао, параклиси Светог Димитрија, Светог Саве и Светог Николе значајно су били оштећени. Света царска српска лавра Хиландар, један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа, налази се на Светој Гори, аутономној монашкој заједници у сјеверној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар су на рушевинама старијег манастира 1198. године основали бивши велики жупан Стефан Немања /1166-1196/, касније Свети Симеон и његов најмлађи син Растко, каснији Свети Сава.