ОСМИ МАРТ - БИТКА ЗА РАВНОПРАВНОСТ ЖЕНА, А НЕ МОНДЕНСКИ ПРАЗНИК

БИЈЕЉИНА, 7. МАРТА /СРНА/ - Међународни дан жена или Осми март установљен је као дан борбе за женска права, односно за економску, политичку и социјалну равноправност жена са мушкарцима.

Први Дан жена обиљежен је 1909. године у САД декларацијом коју је донијела Социјалистичка странка Америке. Између осталих важних историјских догађаја, њим се обиљежава и пожар у фабрици текстила у Њујорку када је погинуло више од 100 жена. Сматра се да су раднице биле задржане унутар фабрике како би их спријечили да штрајкују са другим радницима. Тада се обично радило десет часова дневно. Почетком Првог свјетског рата жене широм Европе одржале су антиратне демонстрације за мир. Обиљежавање Међународног дана жена 1914. године у Њемачкој било је посвећено женском праву на гласање, које им није омогућено до 1918. године. У Лондону је 8. марта 1914. године одржан марш као подршка женском праву гласа. Након бољшевичке револуције, феминисткиња Александра Колонтај наговорила је Лењина да 8. март постане државни празник, што је и усвојено. У многим једнопартијским државама тај празник је изгубио основну идеју и постао прилика мушкарцима за исказивање љубави и поштовања према припадницама супротног пола, а послужио је и као својеврсни амалгам Дана мајки и празника Светог Валентина у западним државама.