ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ - ВЕЛИКИ СРПСКИ КОМЕДИОГРАФ

БИЈЕЉИНА, 9. МАРТА /СРНА/ - Један од највећих српских комедиографа свих времена Јован Стерија Поповић умро је 10. марта 1856. године.

Иако се сматра оснивачем српске драме, он је много важнији као комедиограф, јер се ту огледао његов књижевни талент. Комедије "Лажа и паралажа", "Тврдица", "Покондирена тиква", "Зла жена", "Женидба и удадба", "Кир Јања", "Родољупци" и "Београд некад и сад" - и данас су редовне на репертоарима српских позоришта. Јован Стерија Поповић је у својим комедијима исмијавао мане тадашњег друштва, нарочито помодарство и надриученост. Рођен је 1806. године. Послије завршених студија права у Кежмарку у Словачкој, радио је као адвокат у родном Вршцу, потом је прешао у Србију и постао професор права на Лицеју, прво у Крагујевцу, па у Београду. Као начелник Министарства просвјете Србије обавио је пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Стерија је учествовао у организовању првог београдског театра који је отворен извођењем његове трагедије "Смрт Стефана Дечанског". У почетку је писао под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је "Романом без романа" напустио романтичарску и авантуристичку књижевност. Стерија је у комедији, како сматрају критичари, надмашио све оно што је у српској књижевности створено прије њега. Он је писац са великом књижевном културом - први је објективно и критички посматрао савремени живот српског друштва. У склопу обиљежавања 150 година од рођења и 100 година од смрти Јована Стерије Поповића у Новом Саду је 1956. године основан фестивал "Стеријино позорје". И данас, овај фестивал, на коме позоришта из земље и иностранства учествују са дјелима српских и страних писаца, важи за најзначајнију позоришну манифестацију у Србији.