СТЕПА СТЕПАНОВИЋ - ВЕЛИКИ ВОЈСКОВОЂА

БИЈЕЉИНА, 11. МАРТА /СРНА/ - Српски војвода Степан Степа Степановић, један од најистакнутијих војсковођа у два балканска и у Првом свјетском рату, рођен је 12. марта 1856. године.

У Церској бици у августу 1914. године Друга армија под његовом командом разбила је аустроугарске трупе, а Степа је добио чин војводе. На Солунском фронту у септембру 1918. године Друга армија је, нападајући на главном правцу у садејству са Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Бугарску на капитулацију. Степа Степановић је послије завршене Артиљеријске школе у Београду, у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године исказао велику личну храброст и умјешност у командовању. Учествовао је и у српско-бугарском рату 1885. године, а неколико година касније постао је професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног генералштаба. У генералски чин унапријеђен је 1907. године и постављен за команданта Шумадијске дивизије, 1908. именован је за министра војске, затим за команданта Дринске, па Моравске дивизије, док је од 1911. до 1912. године поново био министар војске. У Првом балканском рату командовао је Другом армијом у Кумановској бици, послије чега је крајем 1912. и почетком 1913. године учествовао у опсади и заузимању Једрена. У Другом балканском рату је са Другом армијом одбранио правац долином Нишаве према Пироту. Почетком Првог свјетског рата, замјењујући начелника штаба Врховне команде војводу Радомира Путника, успјешно је спровео мобилизацију и концентрацију српске војске, а послије Церске битке, у септембру 1914. године његова Друга армија је упорном одбраном осујетила аустроугарску Пету армију да форсира Дрину. Снаге под Степином командом су, потом, у Колубарској бици, у другој половини новембра 1914. године, водиле тешке борбе на подручју Лазаревца и спријечиле аустроугарске трупе да са југа обухвате српску војску, да би након тога учествовале у децембарској контраофанзиви у избацивању аустроугарске војске из Србије. Приликом повлачења српске војске крајем 1915. и почетком 1916. године, Степа Степановић је успио да са Другом армијом, у садејству са Тимочком војском, успори напредовање бугарске Прве армије. Био је вољен официр, како га описују његови савременици. Дијелио је судбину својих војника и никада није повукао наређење. Био је скроман човјек који се водио паролом "Све за државу". У част војводе Степе и српске војске многе улице у градовима Србије и на подручју бивше Југославије носиле су његово име. У Сарајеву је скоро цијели 20. вијек једна од највећих улица носила име по војводи Степи - Обала Степе Степановића. Постојала је и за вријеме комунистичких власти, а укинуле су је ратне и послијератне сарајевске власти из деведесетих година прошлог вијека на челу са СДА. Војвода Степа умро је 1929. године.