РАНО ГОВОРИТИ О ИЗБЈЕГЛИЦАМА ИЗ ИРАНА У СРБИЈИ

У сваком случају пратимо какво је стање у Турској, јер је то последња станица пред Европу. Нама сигнал за евентуални прилив људи, рекао је Ђуровић

Разговарала: Весна ШУРБАТ БЕОГРАД, 12. МАРТА /СРНА/ - Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић изјавио је у интервјуу за Срну да иранских ратних избјеглица нема у Србији, те да је за сада још рано говорити о евентулном избјегличком таласу из те земље. Он каже да у Србији има украјинских избјеглица, као и 35.000 Руса, које треба интегрисати у друштво, као и да мјесечно кроз ову земљу прође 1.500 миграната са Блиског истока, али да међу њима нема оних из Ирана. Ђуровић наводи да се прати развој ситуације на Блиском истоку, али и напомиње да је рат недавно почео. "Пратимо главне факторе, али за сада нема прекограничних интензивних помјерања између држава на Блиском и Средњем истоку, већ се ради о интерном премештању људи", рекао је Ђуровић. Он сматра да је тешко замисливо да се може десити сценариј попут оног из 2015. године, када је са Блиског истока кренуо талас миграната ка Европи, преко Србије. Ђуровић напомиње да би избјеглице из Ирана до Србије требале да прођу много корака и да све то захтијева и прилично времена. "У сваком случају пратимо какво је стање у Турској, јер је то последња станица пред Европу. Нама сигнал за евентуални прилив људи", рекао је Ђуровић. Он каже да је битно да се зна да ЕУ и Турска сарађују на питањима контроле миграција и да турске власти већ имају развијене планове за евентуални прихват најмање 100.000 људи из тог подручја. У РЕГИОНУ БЛИСКОГ ИСТОКА ЗА САДА ПРИСУТНА ИНТЕРНА ПРЕМЈЕШТЊА ЉУДИ Ђуровић напомиње да је више од 700.000 људи напустило јужни Либан и помјерило се према сјеверу, као и да је ту и око 50.000 људи који су претходо били избјегли из Сирије у Либан, па су се вратили у Сирију. Он каже да у самом Ирану постоје премјештања најмање 300.000 људи, те наводи да је углавном ријеч о напуштању већих урбаних мјеста, али да већина и једних и других остају у земљи. Ђуровић указује да су фактори који утичу на то да у будућности може да дође до избјегличке кризе, прије свега интензитет и начин ратних дејстава, да ли се гађа цивилна инфраструктура, водоводна или електромрежа, путна инфраструктура, да ли се гађају и онемогућава приступ храни и снабдијевању хране, што је јако битно. "Ту је и страх и уопште могућност да напустите ту земљу /Иран/. Највећи број ових људи за сада, кажем, не жели да напусти своју земљу, има у њој изграђен живот. Није лако одвојити се од свог дома", напоменуо је он. На могућност избијања избјегличке кризе, наводи он, утиче и понашање самог Ирана и земаља у сусједству. "За сада Иран не пушта своје грађане, сем оне које имају двојно држављанство или су странци, да лако напусте земљу и због тога, између осталог, нема велики број људи /избеглица/ у овом тренутку", рекао је Ђуровић. Он указује да треба имати у виду да је Иран велика земља, са више од 90 милиона становника, што би представљало велики проблем и са аспекта избјеглиштва у случају да се та држава распадне или престану да функционишу њене институције и систем. МЈЕСЕЧНО КРОЗ СРБИЈУ ПРОЂЕ 1.500 МИГРАНАТА ИЗ АВГАНИСТАНА, СИРИЈЕ И ИРАКА Што се тиче ситуације са другим мигрантима са Блиског истока и централне Азије у Србији, Ђуровић каже да кроз Србију мјесечно прође око 1.500 тих људи, највише из Авганистана, Сирије, Ирака, али не и из Ирана. Ђуровић наводи да је у државним центрима неколико стотина људи, што није забрињавајуће и да се ради о стандардним миграција које се одвијају преко територије Србије. "У центрима је неколико стотина људи, тако да бројке нису забрињавајуће у овом тренутку. Али треба, у сваком случају, имати 10.000 места у центрима у резерви, што се тиче Србије, а ми сада имамо до 6.000 места са свим центрима. А сада оперативно раде само четири центра. Не смемо да допустимо да игноришемо овакве ситуације. Морамо да имамо спреман смештај", истакао је Ђуровић. У СРБИЈИ НАЈМАЊЕ 35.000 РУСА, ЊИХ И УКРАЈИНСКЕ ИЗБЈЕГЛИЦЕ ТРЕБА ИНТЕГРИСАТИ У СРПСКО ДРУШТВО Ђуровић напомиње да се поставља питање рјешавања положаја украјинских избјеглица којих има у Србији. "Потребно је да се трајније укључе у друштво и да им се одобри стално настањење, и то је оно на чему сада радимо", рекао је он. Ђуровић је навео да је у Србији најмање 1.500 украјинских избјеглица "под заштитом", али, ако се погледају бројке Украјинаца који су кроз Србију ушли од почетка специјалне војне операције у Украјини и изашли до данас, то је до 27.000 људи разлике. "То је добар знак, значи да ми имамо суграђане Украјинце, који су се на неки начин стопили са нашим становништвом, али требају правно да се заштите, да не живе од данас до сутра, од године до године", рекао је Ђуровић. Он сматра да не треба понављати грешку из бивше Југославије, када су у Србији избјеглице годинама биле у том статусу. "Ове људе, ако већ овде живе, треба да заштитимо, то је само ствар бирократије и на томе мора да се ради. Србији је то, на крају крајева, и интерес", каже он. Што се тиче Руса, Ђуровић је рекао да њих има у Србији најмање 35.000 и да они нису под привременом заштитом, него имају легалан боравак, посебно по основу рада или имовине, или тако што излазе и улазе у БиХ и Републику Српску и враћају се сваких мјесец дана. "То је, такође, неодржив начин живота. Зато је, према статистикама, дошло до смањења броја Руса код нас. Али, и то је део становништва са којим мора да се ради и којем је потребно пружити интеграцијску подршку, која за сада изостаје", рекао је Ђуровић. Он је напоменуо и да Украјинци и Руси говоре језике сличне српском, имају менталитет и културолошку блискост са грађанима Србије, али да са свим тим људима треба системски да се ради и помогне да се што прије укључе у друштво. "Значи, не треба да формирају неке своје енклаве или да се одвајају од друштва у Србији", рекао је Ђуровић. За чињеницу да се ради о младим и образованим људима, Ђуровић каже да су, са апсекта демографије и других сфера, они потпуно конструктиван будући дио друштва у Србији. "Тако да, у том смислу, држава не треба да препушта ствар случају", сматра Ђуровић. Он је рекао да Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила не располаже подацима колико је Кинеза у Србији, јер не прати те статистике, а и они нису избјеглице, него друга група миграната.