ВЕСЕЛИНОВИЋ: ЖЕЉКО ТРАВИЦА ПРОЛАЗИ ГОЛГОТУ ЗБОГ ЗЛОЧИНА КОЈИ НИЈЕ ПОЧИНИО

БЕОГРАД, 16. МАРТА /СРНА/ - Жељко Травица, којег хрватско правосуђе терети за ратне злочине у Церићу код Винковаца 1991. године, невин лежи у притвору у Осијеку, гдје пролази голготу, јер је недавно оперисан од карцинома и прима хемиотерапије, изјавио је Срни свједок одбране Небојша Веселиновић.

За сутра је заказано ново рочиште пред Жупанијским судом у Осијеку у случају Травице по оптужници за убиство осам припадника ХОС-а и хрватске полиције почетком октобра 1991. у Церићу код Винковаца, као и за мучење тројице заробљеника. Веселиновић, који је 1991. године био припадник Територијалне одбране /ТО/ Мирковци, тврди да Травица који је ухапшен у Француској 2024, а оптужен годину раније, са злочином који му хрватско правосуђе приписује нема никакве везе пошто није био ни близу "црвене куће" у Церићу, када су се у њој одиграли догађаји обухваћени оптужницом. "Не дај Боже ником да прође као Жељко Травица. Страшно је да тако болестан невин лежи у притвору. Дуго га познајем и сигуран сам да он такве ствари никада не би направио. Оптимиста сам и надам се да га неће осудити. Али, ако се то деси, остаће печат и на његовој породици. Ужасно је да те обележе нечим што није истина", истакао је Веселиновић. ХРВАТСКИ МЕДИЈИ ФАЛСИКУЈУ, СРБИ ЋУТЕ И ТРПЕ Он сматра да у фалсификовању чињеница и напумпавању цијеле приче о догађајима у Церићу из октобра 1991. године предњаче хрватски медији и они који их хране лажима, док Срби из Мирковаца, иако знају шта се дешавало, ћуте и трпе да се не би замјерали Хрватима, као ни појединим Србима. Веселиновић каже да му је невјероватно да су људи мирно гледали на телевизији како Травицу, за ког сви знају да нема везе са оним за шта га терете, спроводе у ланцима, што се посебно односи на потенцијално одговорне. Он објашњава да је баш зато одлучио да свједочи на суду и каже оно што су о догађајима у "црвеној кући" у Церићу након њих и годинама касније причали сви у Мирковцима, па и у Винковцима. На суду је потврдио да је као припадник ТО Мирковци био у акцији у Церићу, али да није био код "црвене куће", као ни Травица, који је тада одвозио српске рањенике. "Сутрадан сам чуо да је човек, који је у то време био младић, убио шест Хрвата из освете, јер му је дан-два раније мајка страдала од гранате. Сећам се да сам казао да није нормалан, јер је тиме убио и шест Срба које смо могли да разменимо за тих шест Хрвата, а не осам, јер су двојицу касније придодали", рекао је Веселиновић. МИРКОВЧАНИН ПОБЈЕГАО НАКОН ЊЕГОВОГ СВЈЕДОЧЕЊА Веселиновић је име тог човјека поменуо и на суду у свједочењу видео-везом из Београда, истичући да се о томе увелико причало и да то није могао да види, јер је био на другом дијелу фронта. "Не тврдим ништа, али сам обелоданио оно што су сви говорили. Немогуће је да хрватске службе нису чуле за ту причу. Све је јако чудно, јер је тај човек после рата наставио да живи у Мирковцима, где је био све док га нисам поменуо на суду прошле године. Побегао је недуго након што је судија на рочишту у Осијеку прочитао мој исказ, а он из медија сазнао да је поменут", каже Веселиновић. Он наводи да је човјек о којем говори послије рата заједно са хрватским полицајцем, са којим је прије рата радио у угоститељству, у Винковцима отворио ауто-перионицу. "Код њих су долазили инспектори, полицајци и врх винковачке полицијске управе. Састајали су се са њима, пили кафу и дружили се. И то сви знају, а ћуте. Ја се њега ни Хрвата не плашим, јер сам рекао оно што су сви причали, али неће или не смеју јавно да кажу", истиче Веселиновић. Он је убијеђен да је суштина у томе да је човјек кога је прозвао, ако заиста осјећа да није крив, мртво-хладно могао да оде у полицију и каже "ја сам тај кога је неко прозвао и имам да кажем то и то". "Међутим, он је побегао. Од момента када је мој исказ прочитан у осјечком суду до његовог бекства протекле су најмање две недеље. Хрватскe службе и полиција су имале времена да реагују, али нису", каже Небојша. Он, како тврди, не би могао да живи без гриже савјести гледајући како невин човјек страда због њега, као што се не би никоме светио, иако је у рату изгубио оца и десетак блиских сродника. "Мој отац је страдао у Мирковцима од гранате у августу 1995. године, када је изашао из куће да покупи шљиве. Бранко и Мирко Стјеља, који су погинули на Петровачкој цести, су мој рођени ујак и брат од ујака. После је на порођају преминула и Миркова жена", прича Небојша. Он каже да никада неће заборавити да је у августу 1995. године ишао од гробља до гробља и сахрањивао родбину. "И шта је требало да урадим? Да побијем једно хиљаду Хрвата да ми буде лакше, ако се осветим? То није људски и није српски, јер ми то као народ никада нисмо радили. Не сме да се баца љага на претке и потомке", категоричан је Веселиновић. ПРИЈЕТИЛИ МУ И СРБИ И ХРВАТИ Он истиче да се не плаши ни рођака човјека кога је поменуо, који су му, како тврди, из Мирковаца пријетили телефоном, опомињући га уочи свједочења да није паметно то што ради и да би могао да има проблема. "Те претње сам скриншотовао, као и оне које сам добијао од Хрвата, који су ми писали да држим језик за зубима и слали сличне поруке", каже Небојша. Он наглашава да мује стало само да се докаже истина и заустави страдање невиног човјека, кога су у хрватским медијима већ послије хапшења прогласили "ратним злочинцем", заобилазећи истину и бројне чињенице. "Једна од њих је да је Жељко, што добро знају и у Винковцима, у мају 1991. године у Мирковцима спасио главу хрватском полицајцу Ивану Бартолићу. Он је хтео да сведочи о томе и исприча да је Жељко тада ризиковао свој живот да спаси његов. Хтео је и да потврди причу да је Травица сачувао ову тројицу заробљеника који га сада терете. Међутим, суд није желио да га позове", каже Веселиновић. Ту тројицу, како истиче, сам је видио дан након акције у Церићу, када су били у једној напуштеној кући. "Видео сам их како стоје без икаквих видљивих повреда. Питао сам их `јел` све океј`. Они кажу: `све је океј захваљајући Жељку`", сјећа се Небојша. ТРАВИЦА ДУЖЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ НИКОМ НИЈЕ БИО СПОРАН Према његовим ријечима, Травица је након рата, у вријеме мирне реинтеграције, остао у Мирковцима, гдје је био и на функцијама и заједно са њим био на преговорима и састанцима са хрватским политичарима из Винковаца и међународним представницима, попут Жака Клајна. Све то вријеме, како истиче Небојша, никоме није био споран, као ни касније када је живио у Србији, Њемачкој и Енглеској, све док 2022. није отворена истрага о "црвеној кући" у Церићу, а 2023. и оптужница, за шта је Травица сазнао годину касније, када је ухапшен у Француској и одмах прозван "ратним злочинцем". Поједини хрватски портали у наднасловима текстова о поступку против Травице пишу да је ријеч о "суђењу ратном злочинцу" или избацују наслове типа "Ратни злочинац ради циркус у суду у Осијеку", што је незабиљежено, али то Веселиновића не изненађује. "Они, као и ови сведоци тужилаштва, износе непојмљиве измишљотине, попут приче да је заробљенике неко терао да једу људски мозак. Једна од тих лажи је и да је Жељко наводно двема женама из Мирковаца изнуђивао новац. За те жене нико у Мирковцима није чуо, нити зна да су икада постојале. Представљају га и као команданта у ТО Мирковци, а ја имам евиденцију, из које је јасно да то није тачно", истиче Веселиновић. Он пита зашто хрватско правосуђе, уколико му је стало до правде, не процесуира бројне злочине над Србима из Мирковаца, попут убиства човјека са менталним сметњама који је заклан и ликвидација људи који су прије избијања сукоба отишли у Винковце на посао или по пензију и никада се нису вратили? Међутим, констатује Веселиновић, та убиства хрватско правосуђе третира као да се нису ни десила, док у исто вријеме пакују оптужнице као у случају Травице, кога у хрватској јавности приказују тако да се обичан човјек коме сервирају то што исконструишу згражава, чиме се појачава и притисак на преостале Србе и продубљује мржња према њима. РИСТИВОЈЕВИЋ: ЗАШТО СЕ ТОЛИКО ЧЕКАЛО НА ИСТРАГУ? Професор Међународног кривичног права на Правном факултету у Новом Саду Бранислав Ристивојевић, који одлази у осјечки суд и прати рочишта Травици, сматра да је индикативно то што је истрага почела дуже од три деценије након што се случај десио. "До тога је дошло, иако су главни сведоци тужилаштва живи. Имали су довољно времена да помену име Травице и много раније дају исказе полицији", наглашава Ристивојевић. Он каже да му све ово дјелује да је Травицино име искочило тек 30 и нешто година касније зато што се злочинима на овим просторима више не баве међународни кривични судови, па се хрватском правосуђу учинило да ће неријешени случајеви остати такви и онда панично и брзо покушавају да пријаве, које имају по фиокама, споје са неким људима. "Зашто баш Травицу? Можда баш зато што се после рата бавио политиком у Мирковцима и био функционер. Можда оптужење против њега има или може да има ефекат на преостали део Срба који живе у том крају", оцијенио је Ристивојевић. ОДБИЈАЈУ СВЈЕДОКЕ ОДБРАНЕ СА ЛИЦА МЈЕСТА У мноштву чудних ствари он издваја то што судија одбија свједоке одбране са лица мјеста, а међу њима и човјека који је рањен када је добио рафал из те "црвене куће", истичући да је необјашњиво зашто као свједок није саслушана супруга Жељка Травице. "Њу сами сведоци тужилаштва наводе не само као жену која је била у Мирковцима, него да су у њену кућу наводно и ушли. Наводно је и Жељко Травица довео жртве у сопствену кућу, што је јако чудно. Али, чак и да је тако како су рекли, дај да чујемо супругу Жељка Травице. Међутим, суд и то одбија", наглашава Ристивојевић. Он указује и на то што је човјек кога је свједок одбране /Небојша Веселиновић/ на суду директно повезао са злочином побјегао из Хрватске након што је поменут, а у међувремену су његови рођаци пријетили свједоку, што је јака индикација, исто као и бјекство. "Суд, а ни тужилац, нису дали полицији налог да оде и испита човека чије је име поменуто. Можда је и оклеветан, али да ли је могуће да полиција у Хрватској бар не провери и не саслуша га у својству грађанина. Он је, по свему судећи, побегао две недеље након што је поменут. Како све ово изгледа, свако објективан може да каже да су му тужилац и полиција дали то време да побегне", сматра Ристивојевић. ГЛАВНИ СВЈЕДОК ТУЖИЛАШТВА ТРАЖИО ЖЕЉКОВУ ФОТОГРАФИЈУ Он наводи још једну нелогичност, а тиче се главног свједока тужилаштва, за ког супруга Жељка Травице каже да ју је након мирне реинтеграције телефоном звао кући и тражио Жељкову фотографију. "Ако је то тачно, онда то говори да главни сведок није имао појма како изгледа Травица. Да је знао, зашто би тражио његову слику?", пита Ристивојевић. Међутим, указује он, исти тај главни свједок тужилаштва на суђењу "један кроз један" прича кога је видио да је извршио злочин и шта је ко радио, а без обзира на то што остали свједоци нису видјели Травицу, он тврди да је сигуран и гдје је био и шта је радио. "Једини је тако сигуран, иако сви други сведоци тужилаштва кажу да није Жељко Травица и да нису били ту. Један од њих је толико контрадикторан да испада је он Травицу упознао на три места током тих догађаја", свједочи Ристивојевић. СУЂЕЊЕ ПОД ПРИТИСКОМ ХРВАТСКЕ ЈАВНОСТИ Његов утисак је да је све чудно, почев од тога да су свједоци интервјуисани у медијима као звијезде прије давања исказа у суду. "То говори да се поступак не води само у суду, него и у јавности, која даје снажан печат суђењу. Бојим се да је јавност та која врши притисак на хрватско правосуђе и не да му да непристрасно води и оконча ово суђење", каже Ристивојевић. Он наводи да је посебан проблем тешка болест Травице и објашњава да се у свим еквивалентним случајевима оптуженима омогућава да се људски лијече како би им се поново судило када буду способни за то. "Инсистирати на томе да се озбиљно болестан човек, који се бори са раком, појављује на суђењу, то је, гледано само са здравственог становишта, крајње проблематично", наглашава Ристивојевић. Он каже да му је тешко да повјерује да је неком интерес да Травица добије неадекватно лијечење и да му се, не дај Боже, нешто горе деси, јер само живом могу да му суде и, на крају крајева, изрекну пресуду. "Али, много је чудних ствари које се у овом процесу дешавају", напомиње Ристивојевић. СА ХЕМИОТЕРАПИЈЕ НА РОЧИШТЕ Са још једном чудном одлуком суда суочио се Александар Травица, син Жељка Травице, који открива да је 11. марта одбијена жалба на одлуку судије да његовом оцу не дозволи кућни притвор у Хрватској, уз наногицу, док се не излијечи бар дотле да буде расправно способан. Тај захтјев суду је упућен 28. јануара, седам дана прије него што је Жељко кренуо на хемиотерапије, али је приједлог одбачен, као и жалба, јер је о њој "одлучивано по стању ствари прије хемиотерапије". "Уз то, дежурни судија који обилази притворенике мом оцу је рекао да је судија одложио рочиште заказано за 25. фебруар, јер је као председник суда презаузет. Ново је, како му је речено, заказано за 17. март. Ћаћа је 5. марта хемиотерапију морао да прима из неколико пута, јер је није добро подносио", каже син Жељка Травице.