МИТРОПОЛИТ ТЕОДОСИЈЕ: ИСТИНУ О ПОГРОМУ ЧУВАТИ, А НЕ ПРЕКРАЈАТИ

ГРАЧАНИЦА, 17. МАРТА /СРНА/ - Његово високопресвештенство митрополит рашко-призренски Теодосије изјавио је данас у Грачаници да је мартовски погром који су Албанци извршили над Србима прије 22 године горко свједочење о људској неправди, али и поручио да се истина о томе мора чувати, без прекрајања.

"Ако изгубимо истину о ономе што се догодило, онда ћемо изгубити способност да разликујемо правду од неправде, добро од зла. Посебно нас боли то, што и после толико година многи прогнани нису дочекали повратак својим домовима", навео је митрополит Теодосије. Митрополит Tеодосије је поручио да 17. март није само трагичан датум, већ дан сјећања на страдање људи, паљење домова, рушење светиња и страха који је у два дана захватио читав српски народ на Косову и Метохији. "Пред очима света и поред великог међународног присуства, направљен је покушај да се избришу трагови нашег вековног постојања и да се преостали наш народ заувек заплаши и протера. Зато је мартовски погром остао дубоко урезан у наше колективно памћење као један од најтужнијих и најтежих тренутака наше новије историје", рекао је митрополит Tеодосије у Дому културе у Грачаници гдје је одржана комеморативна академија поводом обељежавања 22 године од мартовског погрома. Владика је навео да је рука помирења пружена свим људима добре воље, али да се не смије дозволити прекрајање истине. Владика Теодосије је подсјетио да је у то вријеме био игуман манастира Високи Дечани и да је са братијом са болом пратио како се пламен и насиље шире, те да је тих дана човјек могао да осјети колико је све овоземаљско пролазно и како се за једну ноћ може срушити оно што је вијековима грађено. "Исто тако је било јасно и нешто друго, да Косово и Метохија за нас нису само простор и земља, него су извориште нашег духовног и историјског бића и да наша утеха није у људској сили, него у истини да после страдања и крста долазе обнова и васкресења. Зато нас ни тада, а ни данас, Господ није оставио без надања", нагласио је митрополит Tеодосије. Претходно је у манастиру Грачаница митрополит Теодосије служио парастс, уз саслужење владике новобрдског Илариона који је и викарни епископ српског патријарха, свештенства и монаштва, а затим су полажене бијеле руже испред инсталације "Мисинг". Парастосу у манастиру Грачаница присуствовао је велики број грађана, као и помоћници директора Канцеларије Владе Србије за Косова и Метохије Милена Парлић и Борислав Tајић, представници Српске листе, те локални званичници. Потом је владика Иларион отоврио изложбу са Ликовне колоније "Јесен у Призрену 2025" при чему је поручио да када страда српски народ, страдају и његове светиње. "Посебно данас треба да се сетимо да чак и они који нам не мисле добро не виде нас одвојено од наших светиња. Када страда народ, страдају и светиње, када страдају светиње страда и народ. Зато што црква Божија јесте и народ Божији", изјавио је владика Иларион. Владика је рекао да се Срби против рушења и боре стваралаштвом, а да је молитва стваралаштво. Представници општине Сјеверна Митровица присуствовали су јутрос, на 22 године од мартовског погрома, литургији у Храму Светог Саве у Јужној Митровици, који је спаљен током таласа албанског насиља 2004. године. Свештеник Ненад Стојановић је, обраћајући се након литургије, истакао да, је храм претворен у пепео прије 22 године јер неки нису жељели да постоји, али да сада, захваљујући добрим људима, поново васкрсава. "Овај храм је на данашњи дан 2004. године спаљен тако да су нестале многе лепе успомене и много тога је овде претворено у пепео и гареж само зато што неко није волео да овај храм овде постоји", рекао је свештеник Стојановић. Свештеник је навео да је тај храм некада био мјесто окупљања Срба из тадашње Косовске Митровице, али да га данас посјећују вјерници који нису заборавили светињу у којој су се крстили, вјенчавали и на вјечни починак испраћали своје најмилије. Храм Светог Саве у Јужној Митровици запаљен је у Мартовском погрому 2004. године када су албански ектремисти у великом броју упали у црквену порту, упркос присуству мароканског контигента Кфора. Прво су демолирали црквене просторије, а касније и запалили све објекте који су се налазили у црквеном дворишту као и сам храм.