БЕРИЋ: СРЕЋА НИЈЕ САМО ЛИЧНИ ЦИЉ ВЕЋ И ДРУШТВЕНИ ИДЕАЛ

БАЊАЛУКА, 20. МАРТА /СРНА/ - Срећа је универзална људска потреба и човјек, као што тежи сигурности, љубави и признању, тежи и да његов живот има радост и смисао, изјавила је Срни социолог Јадранка Берић.

Берићева је навела да се срећа најчешће описује као стање унутрашњег задовољства, мира и испуњености, да није ријеч само о тренутном осјећају радости, већ дубљем доживљају смисла и припадности. "Социолошки, то је комбинација личног става, друштвених односа и осјећаја да наш живот има сврху", рекла је Берићева поводом Међународног дана среће, који се обиљежава данас. Она каже да је потрага за срећом основни циљ сваког човјека, да је у сржи људског постојања, али није само лични циљ, већ и друштвени идеал, јер срећни појединци граде стабилније и солидарније заједнице. "Када човјек зна да је дио заједнице, да његов живот има смисао и да његова радост може бити дијељена, тада срећа постаје свакодневни дио живота. Управо зато, срећа није само лични осјећај, већ и друштвени задатак, да једни другима будемо извор подршке, топлине и повјерења. Тек када се осмијеси умноже, срећа постаје стварна и заједничка", истакла је Берићева. Она је навела да истраживања показују да човјека највише срећним чине односи са ближњима, осјећај да је вољен и прихваћен. "У нашем друштву грађани налазе срећу у приватним односима, породици и пријатељима, иако су односи и у оквиру тих институција увелико нарушени, али су незадовољни и економским приликама. Друштво смо које балансира између личне среће и колективног незадовољства", оцијенила је Берићева. Она је поручила са срећа није дар који се добије од некога, већ пут који појединац сам гради, те да остати срећан значи његовати захвалност, одржавати блиске односе и прихватити да срећа није стално стање. "Срећа се не мјери количином материјалног већ дубином наших односа и снагом нашег осјећаја припадности. Срећа се крије у односима са људима око нас", истакла је Берићева. Она је констатовала да најдубља срећа јесте спој топлих људских односа и личног осјећаја смисла. "Кроз породицу, пријатељства и друштво добијамо осјећај припадности. Али, срећа се крије и у нашем унутрашњем ставу, у начину на који гледамо на живот, у способности да пронађемо сврху и прихватимо себе", рекла је Берићева. Међународни дан среће увела је Генерална скупштина УН 2012. године, а први пут је обиљежен годину касније. Оригинална идеја о обиљежавању овог дана потиче из Бутана, краљевине у хималајском региону Азије чије се становништво сматра најсрећнијим људима на свијету због холистичког приступа животу и значаја који се придаје благостању становника и заједнице, као и материјалном богатству.