ДОДИК: ИМЕ СПОМЕНКА ГОСТИЋА СТАЈАЋЕ КАО ВЈЕЧНА ОПТУЖНИЦА НАД ГЛАВАМА МУСЛИМАНСКИХ ВОЈНИКА

БАЊАЛУКА, 20. МАРТА /СРНА/ - На данашњи дан 1993. године, када су муслимани мучки убили 15-годишњег припадника Војске Републике Српске Споменка Гостића, исписана је једна од најпотреснијих страница српске историје, рекао је предсједник СНСД-а Милорад Додик.

"Његова смрт је симбол прекинутог дјетињства и неизмјерне храбрости која је стала у једно малено, крхко тијело дјечака. ​Имао је само петнаест година. То су године када се дјечаци први пут кришом заљубљују, сањају о школском дворишту, великим утакмицама... Споменко није имао ту срећу. Напротив, живот га је сломио много прије него што је заувијек затворио очи. Сахранио је све што је имао - мајку и баку. Остао је сам под капом небеском, али није побјегао, није тражио уточиште у далеком свијету, већ је своје дјечје срце положио на олтар отаџбине, са жељом да одбрани кућни праг који му је једини преостао", истакао је Додик. Он је подсјетио да се Споменко придружио српској војсци, која му је била породица, гдје је прво био курир, да би касније развозио храну својим борцима и онако, дјечији искрено давао им наду када би клонули измучени борбама. "​Tог кобног 20. марта 1993. године утихнуло је срце најмлађег одликованог борца. Гранате испаљене са муслиманске стране нису бирале мету и погодиле су дјечака који је био само то - дијете које је морало прерано да одрасте, да сахрањује своје најрођеније и да умјесто тренерке и дреса носи војничку униформу која је била три броја већа, али никад се није жалио, носио је са великим поносом", рекао је предсједник СНСД-а. ​​Данас, указао је Додик, Споменко није само име на споменику или блиједа фотографија с вуненом капом на глави и небеско плавим веселим очима, већ опомена и подсјетник да у рату страдају најчистије душе, покошене мржњом оних који у дјетету нису видјели дијете, већ непријатеља. "Његова смрт, као и смрт 12 бањалучких беба или смрт дјеце Српског Сарајева, има посебну тежину, јер показује до које мјере је људскост тада била погажена. Када дијете постане мета, онда више нема никаквих оправдања, никаквих изговора, никаквих 'али'. Споменко Гостић је имао само 15 година. Дијете. Дјечак који је умјесто школског дворишта добио рат, умјесто књига – ров, умјесто безбрижности – борбу за голи живот и опстанак", нагласио је Додик. Он је нагласио да је Споменко убијен иако никоме није био пријетња, већ дјечак који је прерарно спознао суровост живота и лошу страну људи, био је дјечак који је остао без мајке, баке, дома, али и са могућношћу избора да иде негдје далеко или да остане. "Он је изабрао ово друго, остао је да брани свој дом и уз свој народ. Споменко Гостић данас и убудуће није и не смије бити број, нити статистика, већ херој, јунак. И док год се његово име изговара, постоји и обавеза да се истина брани, без страха и без ћутања, јер он је ту с нама и поред нас на вјечној стражи", истакао је Додик. Он је указао да док муслимани деценијама покушавају разним лажима да прекрајају историју, да релативизују злочине и да бирају чије ће жртве памтити, а чије не, чије су жртве више вриједне, а чије нису, име Споменка Гостића стајаће над њима као вјечна оптужница и упозорење да су страдала и српска дјеца и да су их управо њихови убијали. У порти Спомен-храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју данас ће бити служен помен најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу који је погинуо на данашњи дан прије 33 године на озренско-маглајском ратишту. Споменко Гостић рођен је 15. августа 1978. године у Добоју, а као припадник Војске Републике Српске погинуо је од гранате 20. марта 1993, недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Tада је, осим њега, живот изгубило још пет српских војника. Сахрањен је на мјесном гробљу Горњи Улишњак, гдје почивају његова мајка и бака, које се, као и Споменково село Јовићи, данас налази у Федерацији БиХ.