ПРОМОВИСАНА МОНОГРАФИЈА "НЕВИДЉИВИ ХЕРОЈИ ГРЧКЕ"

БАЊАЛУКА, 20. МАРТА /СРНА/ - У Бањалуци је вечерас промовисана монографија Гордане Благојевић "Невидљиви хероји Грчке" која доноси свједочанства о изузетној солидарности и хуманости грчког народа према дјеци из Републике Српске током ратних дведесетих година прошлог вијека.

Благојевићева је рекла да је у овим активностима, које су помогле око 40.000 дјеце, учествовало око 150 грчких општина. Она је подсјетила да је помоћ долазила од грађана, али да су значајну улогу имале и институције попут Црвеног крста, локалних самоуправа и Цркве. "Посебно је значајно што су у хуманитарним акцијама учествовали припадници различитих друштвених и политичких опција, што указује на широку друштвену мобилизацију и јединство у жељи да се помогне", нагласила је Благојевићева. Она је додала да се помоћ огледала, како у прихватању дјеце у породице, тако и у слању материјалне подршке. "Један од примјера је и `грчки караван помоћи`, кроз који је новац директно достављан онима којима је био најпотребнији. Ове активности нису биле краткотрајне, већ су трајале годинама, а њихови ефекти су видљиви и данас", рекла је Благојевићева. Оцијенила је да су се у времену када је све дјеловало безнадежно паралелно градили нови мостови међу људима, захваљујући несебичној помоћи грчког народа, па су се многе породице зближиле, створена су кумства, дјеца су научила грчки језик, а пријатељства су постала трајна. "Сарадња која је започела током ратних година, наставила је да се развија кроз братимљења градова и друге облике повезивања, остављајући дубок траг у односима два народа", рекла је Благојевићева. Она је навела да је књига настала на основу дугогодишњег истраживачког рада започетог 2003. године. Доцент на Одјељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду Богдан Дражета рекао је новинарима да је у фокусу овог дјела начин на који су обични људи помагали другим обичним људима у тешким временима, отварајући простор за хуманост и човјекoљубље као универзалне вриједности. Он је навео да књига истражује функционисање људских заједница у кризним околностима и указује на то како осјећања и солидарност могу постати универзални језик комуникације између различитих друштвених група. Додао је да је посебан акценат на помоћи дјеци са простора Републике Српске, Републике Српске Крајине и Србије, која су од 1992. до 1996. године боравила у Грчкој, гдје су била смјештена међу обичним људима. "Помоћ није била искључиво институционална, већ су се људи самостално организовали, док су институције често служиле као канали комуникације и подршке. Управо та непосредност и лични ангажман чине ову причу снажним свједочанством о солидарности", поручио је Дражета уочи промоције. Шеф Представништва Републике Српске у Грчкој Јелена Јовановић изјавила је да је Представништво 2020. године покренуло пројекат заједно са Министарством за европске интеграције и међународну сарадњу Српске, позивајући да се јаве сви људи који су током рата боравили у Грчкој. "Намјера нам је била да забиљежимо помоћ грчког према нашем народу. До тада није била институционално документована помоћ коју су Грци пружили", рекла је Јовановићева и додала да је тако остварена сарадња са Горданом Благојевић, чија је монографија прошле године промовисана у Београду. Организатори вечерашње промоције у Бањалуци су Представништво Републике Српске у Грчкој, у сарадњи са Министарством за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске и Културним центром Бански двор.