С ДОЛАСКОМ ПРОЉЕЋА ОЖИВИО ЗЕЛЕНКОВАЦ, ПРИРОДНА ОАЗА У ПОДНОЖЈУ ЛИСИНЕ

МРКОЊИЋ ГРАД, 22. МАРТА /СРНА/ - С првим знацима прољећа у селу Подрашница код Мркоњић Града, оживјело је планинско излетиште Зеленковац, смјештено у подножју планине Лисине, на надморској висини од 840 метара.

На овом локалитету је, на истоименој рјечици, прије неколико вијекова изграђено петнаестак воденица, а једну од њих ликовни умјетник Борислав Јанковић преуредио је у свој атеље, галерију, под називом "Зашто није отишао Боро". Излетиште је 2002. године проглашено заштићеним подручјем и постало Еко-зона Зеленковац, која је оивичена масивима планина Лисина, Мањача и Димитор. Еколошки покрет "Зеленковац", са сједиштем на овом мјесту, основан је 1998. године, а задужен је за управљање и очување Еко-зоне Зеленковац. На Зеленковцу је изграђено неколико дрвених млинова, кућица, бунгалова, апартмана, клупа и дрвених мостова, а посјетиоцима се нуди и домаћа храна припремљена на традиционалан начин. Зеленковац је постао препознатљив и по одржавању многих културно-забавних садржаја међу којима је и познати џез фестивал, који се одржава у августу и окупља музичаре, групе и посјетиоце из цијелог свијета. На овом мјесту одржавају се и ликовне колоније, поетске вечери, поп-рок концерти, гљиварске, кулинарске, планинарске и друге активности. Мјесто је препознатљиво и по штандовима на којима је изложено љековито биље, џемови и домаћи сокови, разне рукотворине и други предмети. Оснивач Еко-зоне Борислав Јанковић рекао је Срни да је на овом мјесту његов отац 1968. године направио малу воденицу, те да је он ту често долазио. Након студирања у Сарајеву, 1986. године одлучио је да на Зеленковцу направи свој ликовни атеље. "У почетку сам имао манију градње и у мени се развио осјећај и љубав према градњи, тако да сам ишао корак по корак, дрво по дрво, од старог приручног и одбаченог материјала све сам уклапао у једну причу. У почетку је било врло занимљиво и за друге људе, умјетнике, који су почели да долазе", испричао је Јанковић. Каже да је имао срећу да у почетку долазе врсни умјетници као што су Дара Секулић, Душко Трифуновић, Бора Чорба, Зијах Соколовић, Јосип Пејаковић, Жељко Бебек и многи други људи са естраде, чија је популарност популаризовала и сам Зеленковац. Почетком рата све је прекинуто, јер је становништво са овог подручја, усљед ратних дешавања, морало да напусти своја вјековна огњишта. "Завршетком рата и повратком становништва у Мркоњић Град, ја сам се поново, мало озбиљније, почео бавити овом причом, и успјели смо преко Еколошког покрета који смо основали 1998. године да се подручје заштити, не урбанизује и не уништи", нагласио је Јанковић. Према његовим ријечима, 2002. године подручје је проглашено еко-зоном, након чега се у све активно укључила и локална заједница, која му је много помогла. "Успјели смо да кроз стваралачки рад и манифестације ово излетиште заштитимо, али и омогућимо људима да долазе, бораве и уживају у природи, да добију све што она нуди - чист ваздух, здрав живот и здраве плодове", навео је Јанковић. Јанковић је нагласио да су врата Зеленковца отворена за све врсте стваралачког рада у области музике, сликарства, поезије, књижевности, филма и свих осталих области које носе ноту креативности, аутентичности, оригиналности, а које уједно имају чврсту везу са тлом, земљом. Јанковић је додао да поред главног објекта у којем је кафе-галерија, посјетиоци могу да бораве и спавају у кућицама које су потпуно опремљене. Када је у питању гастрономска понуда, гости могу да конзумирају искључиво домаћу храну као што су јањски кајмак и сир, подрашки кромпир, домаћа шљивовица, домаће поврће и воће и друго. Јанковић је додао да је мјесто отворено током цијеле године, уз нагласак да и зиме на овом мјесту знају бити изузетно лијепе са доста снијега, док су и љета доста свјежа, без великих врућина. Јанковић је истакао да на овом мјесту посјетилац, прије свега, може да осјети и постигне апсолутни мир, с којим и одлази са Зеленковца. На овом мјесту, поред главног потока Зеленковац и вјештачког језера у којем има рибе, има доста и других извора воде, који у споју са зеленилом шуме дају невјероватну слику овог подручја. Околина Зеленковца, планине Лисина, Димитор и Подрашничко поље идеални су за шетњу, брање јестивог и љековитог биља, гљива, а на удаљености од 22 километра налази се живописни кањон ријеке Сане са четири извора.