НЕМА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ У ЗАКОНУ О ПЛАТАМА ЗАПОСЛЕНИХ У МУП-у

БАЊАЛУКА, 24. МАРТА /СРНА/ - Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске у одговору Уставном суду Српске навео је да нема дискриминације у дијелу Закона о платама запослених у МУП-у који се односи на платне групе.

У одговору у предмету у којем се тврди да члан Закона који се односи на платне групе није у сагласности са Уставом Српске, Одбор наводи да је законодавац има надлежност да одреди појединачне коефицијенте. Истакнуто је да незадовољство законским рјешењем не може бити предмет оцјене уставности. Када је ријеч о одговору у предмету којим се тражи да се Законом о грађевинском земљишту Српске прогласи неуставним, из Одбора наводе да је одраз цјелисходне процјене законодавца у уређивању својинско-правних односа и не доводи до повреде уставних одредби. Из Одбора подсјећају да је тај закон већ био предмет оцјене уставности Уставног и Врховног суда Републике Српске, саопштено је из Народне скупштине. Одбор за уставна питања је утврдио одговор и у предмету који се односи на Закон о комуналним дјелатностима због наводне несагласности са појединим члановима Устава Српске којим је прописана обавезна уградња мјерних уређаја комуналних производа за сваког појединачног етажног власника за нове зграде, а код постојећих зграда приликом веће реконструкције, ако то техничке карактеристике дозвољавају и када је то економски прихватљиво. У овом случају Одбор сматра да је ријеч о незадовољству законским рјешењем и цјелисходној процјени законодавца о чему Уставни суд Републике Српске није надлежан да одлучује и подсјећа да је и ово законско рјешење већ било предмет оцјене уставности. Утврђен је одговор и у предмету који је односи на Закон о Правобранилаштву Републике Српске којим је прописано да се трошкови за заступање Правобранилаштва обрачунавају по тарифи о наградама и накнадама за рад адвоката и да представљају приход буџета Републике Српске, што доводи у неповољан положај адвокате и Адвокатску комору. Из Одбора наводе да је ово законско рјешење већ било предмет оцјене уставности, да нема дискриминације, већ, напротив, да доводи до једнаког статуса, као и да Устав не садржи посебна ограничења, па је овакво рјешење ствар законодавне политике.