ДЈЕЛО БРАНКА ЋОПИЋА УСПЈЕШНО СЕ ОПИРЕ ЗАБОРАВУ

КРУПА НА УНИ, 26. МАРТА /СРНА/ - Бранко Ћопић је најзавичајнији, најталентованији и најпревођенији српски и југословенски писац и његово дјело се успјешно опире забораву, поручено је данас из Хашана гдје је обиљежена годишњица смрти овог великог књижевника.

Предсједник Фондације "Бранко Ћопић" Мирјана Стојисављевић рекла је да су се навршиле 42 године од како је Бранко Ћопић кренуо у своју посљедњу шетњу и немајући куд да побјегне скочио са моста на Сави у Београду. "Његова јавна смрт је обиљежила један прогонитељски живот који је почео 1950. године с његовом `Јеретичком причом`", рекла је новинарима. Према њеним ријечима, Ћопићево дјело се успјешно опире забораву и он је и даље предмет читања, вољења и жив је у лектирама. "Наша је стална дужност да афирмишемо лик и дјело Бранка Ћопића", казала је она и подсјетила да позориште за дјецу у Хашанима, гдје ће се славити Ћопићева ријеч, носи име "Јежева кућица". Стојисављевићева је најавила да ће у овом позоришту ускоро бити изведена представа "Башта сљезове боје", коју је режирао Егон Савин. Лик великог писца Бранка Ћопића оживљава глумац Небојша Миловановић, који публику води кроз свијет сјећања, дјетињства и топлих, помало сјетних прича по којима је Ћопићева књижевност остала препознатљива. Предсједник Завичајног друштва "Бранко Ћопић" Душанка Дакић каже да је тужно што је школа у Хашанима прије двије године остала без ученика. "Као учитељицу која је радила у овој школи то ми је веома тешко јер увијек очекујем да ћу чути дјечију грају", рекла је Дакићева. Она каже да је ово завичајно друштво ангажовано на одржавању спомен-школе и опремању учионице у којој је Ћопић научио прва слова. "Имамо реплику школске клупе Бранка Ћопића са урезаним иницијалима, као и реплику школске клупе Бране Деснице којем је Ћопић посветио пјесму "Лекције из земљописа", рекла је Дакићева. Начелник општине Крупа на Уни Гојко Кличковић рекао је да лик и дјело Бранка Ћопића неће бити заборављени. "У његовим Хашанима живе вриједни и поштени људи коју су остали у свом завичају. Желим да се никад не прекину манифестације посвећене Бранку Ћопићу. Ми долазимо и одлазимо, а Бранко Ћопић увијек остаје", рекао је Кличковић. Код Ћопићеве бисте у дворишту спомен-школе данас су положени вијенци, а након тога је одржан књижевни час. Осим ученика Основне школе "Бранко Ћопић" о великану писане ријечи данас су говорили и књижевници Борислав Тешић и Јован Шекеровић. Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима, а 26. марта 1984. године извршио је самоубиство скоком са моста на Сави у Београду. Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године. Његова антологијска збирка приповједака "Башта сљезове боје" освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман "Не тугуј, бронзана стражо". Од 1968. године био је члан Српске академије наука и умјетности. Други свјетски рат подстакао га је да напише романе "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј бронзана стражо" и "Осма офанзива", затим приповијетке "Роса на бајонетима", "Сурова школа", "Љубав и смрт", "Доживљаји Николетине Бурсаћа", "Горки мед", "Свети магарац", "Људи с репом" и збирке пјесама "Огњено рађање домовине" и "Ратниково прољеће". Написао је и романе за дјецу "Орлови рано лете", "Славно војевање" и "Битка у златној долини" /познати су као "Пионирска трилогија"/ и "Магареће године", збирке прича "Приче партизанке", "Вратоломне приче", "Приче испод змајевих крила" и "Доживљаје мачка Tоше", збирке пјесама "Чаробна шума", "Армија одбрана твоја", "Партизанске тужне бајке", "Вечерње приче", "Дједа Tришин млин" и "Несташни дјечаци".