Српска памти

04.04.2026

Time09:29:00

БОЛНИЦА "КОРАН" И ЊЕНО ОСОБЉЕ СИМБОЛ ХРАБРОСТИ И ПОЖРТВОВАНОСТИ

Иако су услови за рад били тешки и ванредни, Цицовићева каже да се радило са великим еланом и без предаха. "Није се гледало ко ће шта радити, јер је постојала  невјероватна синергија и жеља да се сваком пацијенту укаже помоћ и њега", истакла је она.

Иако су услови за рад били тешки и ванредни, Цицовићева каже да се радило са великим еланом и без предаха. "Није се гледало ко ће шта радити, јер је постојала невјероватна синергија и жеља да се сваком пацијенту укаже помоћ и њега", истакла је она.



Приредила: Маја БРЧКАЛО ПАЛЕ, 4. АПРИЛА /СРНА/ - У ратној болници "Коран" на Палама све је функционисало као у најсавременијој болници, а у ствари била је то импровизована, пољска здравствена установа смјештена у згради хотела у којој су се окупили врхунски медицински стручњаци који су избјегли из Сарајева, рекла је за Срну медицинска сестра која је радила у овој установи Пејка Цицовић. Цицовићева је испричала да је прије рата радила у Институту за трансплантацију бубрега у Сарајеву, установи терцијарног нивоа и управо зато, могла је да направи поређење када је, око 20. априла 1992. године, стигла у тек основану болницу "Коран". Иако је прошло свега петнаестак дана од оснивања болнице до њеног доласка у ову здравствену установу, Цицовићева каже да била пријатно изненађена организацијом. По доласку два мјесеца је радила у интензивној њези, а потом, због недостатка кадра, прелази у операциону салу као анестезиолог. Тамо су је дочекали ментори, доктори Бранка Радан и Вељо Веселиновић, који су поставили темеље анестезије, а убрзо им се придружила и доктор Младенка Шћекић, која је са њима остала до краја рата. Цицовићева прича да је у болници затекла бројне врхунске стручњаке који су изашли из Сарајева - од шефа војне болнице, доктора Братислава Борковца, до пластичног хирурга Ђорђа Шућура, као и љекара различитих специјалности ортопеда, гинеколога, интернисте, хирурга... "На једном мјесту тада није било више стручњака", нагласила је Цицовићева. Иако су услови за рад били тешки и ванредни, Цицовићева каже да се радило са великим еланом и без предаха. "Није се гледало ко ће шта радити, јер је постојала невјероватна синергија и жеља да се сваком пацијенту укаже помоћ и њега", истакла је она. Према њеним ријечима, сви запослени у болници били су као једна породица и данас, када се сретну, то је као сусрет са најближима и пријатељства за цијели живот. "Свима нам је мотив био исти - да помогнемо људима, без обзира на националност. Када дође пацијент не пише му на челу ко је, тако да смо свима пружали помоћ и чинили све што смо могли да спасимо сваки живот", нагласила је Цицовићева. Када је ријеч о лијековима и медицинској опреми, значајну помоћ, каже она, пружала је дијаспора која је у тешким ратним условима налазила начин да помогне. Цицовићева се присјетила камиона који је био опремљен као лабораторија за производњу инфузионих раствора, што је било од велике важности, а у том сегменту значајну улогу имао је магистар фармације Душан Ребрача. Према њеним ријечима, упркос свим изазовима, у болници је све добро функционисало захваљујући стручним људима који су, свако у свом домену, радили најбоље што знају. У сјећању јој је остао велики број пацијената, и војника и цивила, углавном младих људи. Неке је касније сретала, неке и заборавила, али они су памтили, јављали се и сваки тај сусрет будио је емоције и сјећања. "Особље и сама болница били су и остали симбол храбрости и пожртвованости, свако у свом домену, али са истим циљем - пружити помоћ и спасити људски живот", нагласила је Цицовићева. Ратна војна болница "Коран", формирана у оквиру Четвртог санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, почела је да ради на Палама, 4. априла 1992. године, у просторијама некадашњег хотела "Коран" и, иако у ратним условима, функционисала је као врхунска здравствена установа захваљујући надљудским напорима тадашњих здравствених радника и осталог болничког особља. Када су се врата сарајевских болница затворила за српски кадар, на Палама су се отворила нова - импровизована, скромна, али пресудна болничка установа у којој није било мјеста за страх, ни одустајање, већ само један циљ - спасити човјека. Почетак грађанског рата у БиХ онемогућио је многе здравствене раднике да долазе на своја радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом. Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, почетком рата на подручју Сарајевско-романијске регије основане су ратне болнице "Подроманија" на Сокоцу, "Жица" на Илиџи, "Касиндол" у Лукавици и "Коран" на Палама. У близини ратне болнице на Корану налази се спомен-плоча на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године у овој здравственој установи лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција. Спомен-плоча симболизује значај ове установе током Одбрамбено-отаџбинског рата и свједочи о надљудским напорима љекара и здравственог особља у лијечењу српских бораца и цивила.

Српска памти

Timeприје 40 минута

ЛИНТА: СВИРЕПИ ЗЛОЧИН У ЧЕМЕРНУ ДОКАЗ ДА ЈЕ СУД БиХ ЕТНИЧКИ МОТИВИСАН

ЛИНТА: СВИРЕПИ ЗЛОЧИН У ЧЕМЕРНУ ДОКАЗ ДА ЈЕ СУД БиХ ЕТНИЧКИ МОТИВИСАН

БЕОГРАД, 10. ЈУНА /СРНА/ - Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да је некажњавање припадника такозване Армије БиХ за свирепи з...

Timeприје 5 сати

ГРАОРАЦ: ЧЕМЕРНО - МЈЕСТО ТУГЕ И СРПСКОГ СТРАДАЊА

ГРАОРАЦ: ЧЕМЕРНО - МЈЕСТО ТУГЕ И СРПСКОГ СТРАДАЊА

ЧЕМЕРНО, 10. ЈУНА /СРНА/ - Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац оцијенила је д...

Timeприје 6 сати

УБИСТВО СВЕШТЕНИКА ПОПОВИЋА - ЈОШ ЈЕДАН ДОКАЗ ЗЛОЧИНА НАД СРПСКИМ ЦИВИЛИМА

УБИСТВО СВЕШТЕНИКА ПОПОВИЋА - ЈОШ ЈЕДАН ДОКАЗ ЗЛОЧИНА НАД СРПСКИМ ЦИВИЛИМА

ТРНОВО, 10. ЈУНА /СРНА/ - Предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић изјавио је данас у Трнову да је убиство православног свештеника...

Timeприје 7 сати

СЛУЖЕН ПАРАСТОС МУЧЕНИЧКИ СТРАДАЛОМ СВЕШТЕНИКУ НЕДЕЉКУ ПОПОВИЋУ

СЛУЖЕН ПАРАСТОС МУЧЕНИЧКИ СТРАДАЛОМ СВЕШТЕНИКУ НЕДЕЉКУ ПОПОВИЋУ

ТРНОВО, 10. ЈУНА /СРНА/ - У порти храма Светог великомученика Геогрија у Трнову данас је служен парастос за свештеника Недељка Поповића којег су прије...

Timeприје 8 сати

ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА МАСАКРА У ЧЕМЕРНУ

ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА МАСАКРА У ЧЕМЕРНУ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 10. ЈУНА /СРНА/ - Код спомен-обиљежја у Чемерну код Илијаша у току је парастос за 30 српских цивила и војника које су прије 34 годин...

Timeприје 10 сати

ТРИДЕСЕТОРО СРБА ЗВЈЕРСКИ УБИЈЕНО У СЕЛУ ЧЕМЕРНО, КАЗНЕ ЗА ЗЛОЧИНЦЕ ЈОШ НЕМА

ТРИДЕСЕТОРО СРБА ЗВЈЕРСКИ УБИЈЕНО У СЕЛУ ЧЕМЕРНО, КАЗНЕ ЗА ЗЛОЧИНЦЕ ЈОШ НЕМА

ЧЕМЕРНО, 10. ЈУНА /СРНА/ - У нападу муслиманско-хрватских снага прије 34 године на село Чемерно у општини Илијаш међу 30 звјерски усмрћених Срба биле...

Погледај све

Copyright © 2023 Novinska agencija Republike Srpske - Srna. Sva prava zadržana. Sadržaj ovih stranica se ne smije prenositi bez dozvole i bez navođenja izvora.