КУПРЕШАК: ТРЕЗОРСКО ПОСЛОВАЊЕ - НОВА ДИМЕНЗИЈА У РАЗВОЈУ ЗДРАВСТВА

БАЊАЛУКА, 11. АПРИЛА /СРНА/ - Директор Дома здравља у Челинцу Драшко Купрешак рекао је Срни да је увођење модела трезорског пословања, који је ова здравствена установа почела да примјењује међу првим у Републици Српској, дало нову димензију у развоју примарне здравствене заштите и цијелог здравственог система.

Купрешак је напоменуо да су 2018. године одлуком Владе Републике Српске Дом здравља Челинац и Завод за стоматологију као пилот-здравствене установе учествовале у пројекту увођења трезорског пословања. "Након годину дана смо заокружили циклус и закључили да то може да функционише. Помогли смо систему да се адаптирају одређени документи и правилници, који су специфични у односу на пословање предузећа и других установа", рекао је Купрешак у подкасту Срне. Он је нагласио да је идеја да се обезбиједи потпуна "контрола контроле". "Руководиоци здравствених установа мање више долазе без искуства и предзнања из менаџмента. Не можемо да потцијенимо ни њихово знање, али неко ко је професор не значи да ће бити и добар управљач. То подразумијева добро планирање и организацију, вредновање и исходе", навео је он. Купрешак каже да се Дом здравља од када је он на његовом челу са "нултог нивоа", каква је била процјена 2015. године након десет година направио искораке у неколико праваца. "То су прије свега услови за пружање здравствене заштите који су на високом нивоу, уз жељу и да се здравствени професионалци осјећају као код куће, али и да брину о својим условима рада. Такође, желимо и да се наши грађани, корисници здравствених услуга осјећају пријатно када дођу у Дом здравља", рекао је Купрешак. Он је напоменуо да је важно да грађани не долазе само због болести, већ и због превентивних активности и здравствених савјета. "Много смо радили на пољу људских ресурса. Наравно да увијек има проблема и да ће их бити и даље, али је важно да одмах дјелујемо, да их детектујемо раније и да их ако можемо одгодимо", каже Купрешак. Када је ријеч о служби хитне медицинске помоћи, навео је Купрешак, проблем се јавља усљед различитих углова посматрања од локалне заједнице, Фонда здравственог осигурања, здравствене установе, те грађана који очекују здравствену заштиту од нула до 24 часа. "То је немогуће организовати без комплетног Дома здравља и посебних служби које смо формирали као мала здравствена установа. Поштујемо прописане стандарде да градови, попут Бањалуке, Бијељине и Добоја имају дефинисане служне хитне медицинске помоћи. Ми то нисмо, али смо покушали да направимо добру организацију и посебне тимове како би здравствена заштита била пружана континуирано", истакао је он. Он је указао на то да челиначки Дом здравља жели да на клиничке потребе првог степена комплетна екипа изађе на терен и помаже људима у несрећи и обави њихов транспорт до установе вишег медицинског нивоа. Купрешак, који је и предсједник Удружења доктора породичне медицине Републике Српске, наглашава да Дом здравља то још није завршио системски те да се и ово удружење залаже да се пронађу боља, квалитетинија рјешења. "Велики број домова здравља користи концепт у којем доктори породичне медицине настављају дежурства послије завршетка смјене. Тиме угрожавамо квалитет здравствене заштите, а и љекари се радећи другу и трећу смјену ментално и физички троше", нагласио је он. Купрешак је рекао да је разговарао и са директором Универзитетског клиничког центра Републике Српске Николом Шоботом, те да је идеја да се ангажују колеге које су на специјализацији кроз модел допунског рада и да се упознају са нивоом примарне здравствене зхаштите и стекну клиничко искуство. "Сматрам да би се овај модел могао примијенити на све здравствене установе мањег типа којима су болнице у близини. То би имало ефекте и за домове здравља и за болнице", истакао је Купрешак. Купрешак каже и да је челиначки Дом здравља технички добро опремљен, али да увијек постоје ствари које треба поправити, те додаје да заједно са Министарством здравља и социјалне заштите раде на набавци нове опреме, прије свега РТГ рендген апарата који је неопходан. "Увијек недостаје санитетских возила, а остало смо мање-више заокружили - од ултразвучних апарата, лабораторијске и стоматолошке опреме тако да можемо да будемо задовољни", истакао је он. Када је ријеч о кадру, Купшерак наводи да је то у овој здравственој установи квалитетно ријешено, те да Дом здравља Челинац тренутно има осам специјалиста породичне медицине и докторицу која је добила специјализацију из ове област. "Имамо педијатра и први пут након много година двоје специјалиста гинекологије. Када је ријеч о Служни хитне медицинске помоћи имамо три тима и седам-осам колега које ангажујемо кроз допунски рад, а у Служби стоматологије су двојица специјалиста", рекао је Купрешак. Говорећи о пројекту јачања сестринства у којем је учествовао и Дом здравља у Челинцу, Купрешак истиче да се радо одазивају свим подухватима у којима учествује између осталих и Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске које у посљедњих 15 до 20 година уводи иновације и улаже у ову област. "Јачање сестринства је одличан пројекат који нам је помогао да ријешимо проблем кућних посјета. Захваљујући њему, направљен је добар сервис за све тимове породичне медицине. Тако се медицинске сестре из тима седмично ротирају, праве извјештаје и евиденције и обавјештавају своје тимове о кучним посјетама", рекао је он. Он је као значајан навео и пројекат здраве заједнице чији је циљ да буду повезани сви актери у локалној заједници, од полиције, школа, Црвеног крста и да се заједно ради на подизању свијести о важности очувања здравља.