ХРИСТОС ЈЕДИНИ СМИСАО У МОРУ БЕСМИСЛА, СВИМА ЈЕ ПОТРЕБНО ВАСКРСЕЊЕ

И заиста, онај ко страда са Христом, он са Христом васкрсава. У нашим животима ће увијек бити један Јуда да нас изда, један Петар да нас се одрекне, један Пилат да нас осуди. Али ко хода са Христом, тај са Христом и васкрсава, истакао је Лазић

Разговарала: Весна ШУРБАТ БЕОГРАД, 12. АПРИЛА /СРНА/ - Теолог Небојша Лазић изјавио је Срни да је свим људима потребно васкрсење јер је Христос побиједио смрт и својим примјером постао компас и једини смисао за сваког човјека у мору бесмисла. Лазић је напоменуо да је у свијету било много великих историјских личности, али да се вријеме и сада мјери - прије и послије Христа. Он каже да је Христово васкрсење историјска, цивилизацијска, онтолошка и метафизичка прекретница у животима свих људи јер све оне које воле, а положили су их у гроб имају прилику да васкрсну у живот вјечни. Лазић наводи да је у некадашњем свијету распеће био најгори облик страдања и крст симбол највеће поруге, али је, захваљујући Христу, постао симбол побједе и вјечног живота. "Јер Христовом раном ми смо се исцијели, његовом смрћу ми смо смрт побиједили", истакао је Лазић и навео да је у садашњем времену, када се продаје срећа, најважнија породица која се окупља око Христа у најважнији историјски дан. Колико српски народ зна шта значи страдање, Лазић каже да говори то што у неким српским крајевима на примјер у Посавини или Херцеговини жене читаву велику и страстну седмицу ћуте и тугују. Лазић каже да оне не тугују за неким ко је умро, ко је страдао прије 2.000 година, него за неким ко страда за све нас појединачно, сада и овдје. "Али како страда за нас, тако и васкрсава за нас. И заиста, онај ко страда са Христом, он са Христом васкрсава. У нашим животима ће увијек бити један Јуда да нас изда, један Петар да нас се одрекне, један Пилат да нас осуди. Али ко хода са Христом, тај са Христом и васкрсава!", истакао је Лазић. СВЕТИ САВА ЗЛАТОМ ОТКУПИО СОБУ ГДЈЕ БИЛА ТАЈНА ВЕЧЕРА Лазић напомиње да је Велики четвртак за Србе посебно важан, јер је собу у којој се десила тајна вечера, својевремено Свети Сава откупио златом. Он каже да се када је био у Израелу лично увјерио да постоји предање о српском монаху који је "двоструко златом, опточио читав под" и тако купио собу, у којој је била тајна вечера. Према његовим ријечима, соба у којој је била посљедња вечерас Христа и апостола одавно није у посједу Српске православне цркве одавно. "Није ни она у посједу, нити манастир који је подигао краљ Милутин. Манастир посвећен Сабору архангела Гаврила. Са укидањем Пећке патријаршије, нама је тадашња турска империја одузела и наша света мјеста по земљи", рекао је Лазић. Али, указао је он, и даље се памти милост тада скромног монаха, касније архиепископа српског Светог Саве и данас је живо сјећање на њега и код Арапа. "Јордански краљ је недавно поклонио земљу Српској православној цркви да подигне манастир као сјећање на једног једног скромног монаха који је дошао и свједочио васкрсење и на светој земљи и на Светој гори и на крају крајева и у светој Србији", каже он. ОБИЧАЈИ СУ ВАЖНИ, АЛИ ПРАЗНОВАЊЕ САМОГ ВАСКРСА НАЈВАЖНИЈЕ Он наводи да се у неким областима јаја фарбају на Велики четвртак, у другим на Велики петак, а понегдје чак и на Велику суботу, али је свуда обичај да прво јаје буде црвено јер та боја симболише васкрсење. Према његовим ријечима, јаје има симболику да се из њега рађа живот. На тај начин су, каже он, мироносице радосну поруку "Христос васкрсе!" шириле по читавом свијету. "Јер управо на тај начин су допринијеле да она дође до свих нас, да ми данас кличемо, да се радујемо", истакао је Лазић. Обичаји су, каже он, важан дио традиције, али суштина за Васкрс треба бити у Васкрсу, па зато за Васкрс нема превише обичаја као за Божић како ништа не би нарушило значај највећег хришћанског празника. "Заиста, нама свима је потребно васкрсење. Сви се редом сахрањујемо, али очигледно да је Христос ту смрт побиједио и то постаје једина наша узданица ка небу", нагласио је Лазић.